Школски лист

— 141 —

времена, да научи децу лепо певати, да њихово певање и у истини на оплемењавање мисли утицати може. Цељ пробудити и неговати мисао за музику и угицати песмом на оплемењивзње мисли ретко се у нар. школи око тога ради. И да је томе тагсо навенЉу неколико узрока. Нижи разреди у којима би требали мисао и вољу за музику пробудити су понајвише ђацима препуњене, 70—80 деце је овде смештено међу којима има за цело 10 процената таких који немају музичког слуха. Представимо себи певање, када сви из нуног грла иочну кас- што се то обично догађа — да л' је могуће онда говорити о пробуђењу и неговању мисли за музику ? Онлемењавати мисао може се само једино лепим певањем песама и садржајем текста истих. Ако није садржај песие поетичан него сасвим обичан, да л' се може са таком песмом захтевима основе за доста учинити. Обично се учи певање у нар. школама овим начином, кад учитељ изабере коју песму из читанке, пева прву строФу тако дуго иред децом док деца мелодију и текст упамте. Кад би сва деца у нижим разредима имали толико слуха да одпевану песму одмах подражавати знају, била би овака настава у певању на месту, јер би то био најкраћи пут, са којим би се могло постићи оно, што желимо. Али ја сам приметио да међу ђацима има неколико који музичким слухом не владају, осим тога има и доста ђака који више- пута отневану песму подражавати не знају\ Усљед тога је погрешно ако сви ђаци песму по учитељу подражавају, као што код сваког предмета тако и код певања је нужно, да учитељ позна ђаке по степеиу му њихове способности. Код певања је лакша способност појединога познати, него што код других предмета, јер немора овде испитивати. Ако непевају сви ђаци скупа него по одсецима дозна учитељ лако оне ђаке који добро не певају. При понављању нознамо оне ђаке, који просто никаквог музикалног слуха немају, и после они који чешћим понављањем песме, исту одпеватп знају. Ако учитељ на тај начин своје ђаке позна, има у будућем много посла уштеђено. Нека онда певају нову песму најпре најспособнији ђацп после заједно с њима слабији и на свршетку дође ред на најслабије. Било би погрешно најслабије ђаке занемарнти. Забављамо се при певању са најслабијим истом мером као и код других предмета и уверићемо се да ће многи од њих временом добро певати знати, код некојих остаће ипак рад заман. Ако нам не сметају други, можда важнији педагошки узроци наместићемо рђавог певача између два добра певача и увидићемо