Школски лист

Шкојсеи Лист ^Школски Лист" иалави један пут у меседу. Предшата је на делу годину 1 ф . 50 новчића, а аа Србију 4 динара. Учитељи са малом платом, као и богосдови и приправници, добијају лист у пола цене. Дописи и предплата шаљу се : Уредништву „Школског Листа" у СомПор. Бр. 10. и 11. У Сомбору за Октобар и Новембар 1897. Год. XXIX. РЛЗВИЈЛЊЕ РЕДИГИЈ03Н0Г ЧУВСТВОВЛЊЛ У ШКОЛИ. Написао : Ст. С. ИлкиЋ. У данашњем веку, који носи тип најгрђег материјализма, оваки истинити ноклоник религије увиђа, да друштво људско у свима облицима својима утиче на развијање религијозног чувствовања, више негативно него позитивно. Ово је заиста жалосна истина. Па поред свега тога што у данашњем друштву човечанском превлађује струја апостатска, ипак постоји и ако слабија по количини своје снаге, али за то по својим тежњама врло снажна струја, којој је задатак да подигне пали углед религиЈе, што је идентично с тежњом, да уздшне човечанство на степен моралнога савршенства, да га ослободи од ропскога служења телесним страстима и да потстакне у њему чежњу за постигнућем свега онога што је свето, племенито, узвишено. Школа као први и најснажнији чинилац васпитања ваља да стоји у служби поменуте струје. * Кад школа прима децу из родитељских руку у своје окриље, тиме она узима на се главни део оног васпитачког рада, који би дужни били вршити родитељи. Школа односно учитељ, не само да продужава на дому започето васпитање деце, него га своди у целисходнији и савршенији колосек. Породица и школа деле своје улоге при васпитању, али слободно можемо тврдити, да у тој подели, школи припада релативно већи део, јер док родитељи, често због разних околности не доспевају, да посвете какву особиту пажњу на васпитање и наставу своје деце, дотле школи у позив и дужност спада, да употреби сва могућа срества, да своје васпитанике и ученике облагороди и усаврши, јер јој је то једиии задатак. Човек има душевне и телесне способности. Школа као право васпиталиште мора се паштити, да све способности човечије хармонички и систематски развије; она не сме ни једну занемарити или пренебрегнути, а да се не огреши о позив и смер овој.