Школски лист

— 146 —

ГГрема истакнутом наслову овога чланка, ми ћемо се позабавити овде једино религијозним чувствовањем, које снада у душевне способности човечије. Изложићемо укратко пут и начин којим ће школа развијати религијозно чувствовање, а пошто смо суштину и важност религијознога чувствовања у лањским бројевима овога листа подробно изложили, то овом приликом не налазимо за потребно о томе по ново говорити. Први и најглавнији услов, за благотворно развијање религијозног чувствовања у школи, лежи у томе, да школа мора стајати у најтешњој свези са црквом, као чуварицом откривене религије. Школа не може и не сме тражити никакве еманцинације од цркве, јер она прима ради васпитавања чеда св. цркве, те јој је дужност, да их облагороди и усаврши онако, како то црква захтева, као што школа не би смела развијати у својим васпитаницима дух, који би противан био државним тежњама и уредбама, и као што је она обвезана давати држави честите и корисне грађане, тако је исто дужна васпитавати и синове цркве у духу религијозном, дакле спремати цркви добре и ваљане чланове. Цел васпитања је морално савршенство , а света и непобитна је истина, да је религија основа моралу и да се последњи без прве ни замислити не да. Због тога је потребно, да школе буду религијозног карактера, јер религија тежи, да људе учини правим људима, да од њих створи достојна чеда царства божјега и верне грађане државе у којој живе. Једино школа религијозног карактера, у којој се развијају све хришћанске и грађанске врлине, у којој се васпитаници саветују и уче да љубе Бога, да се покоравају властима и старијима, може учинити људе људима у потпуноме смислу. Тешко држави и у опште друштву људском, које за напредак сматра, да има школе без религијозног карактера, или што је још горе које религију са свим избацује из школе. Плодове оваког васпитања само ће друштво окусити, али ће се уједно и о горчини њиховој моћи потпуно уверити. Одели ли се дакле школа од цркве, не можемо јој веровати, да ће својему задатку савршено моћи одговорити, шта више биће нам оправдана бојазан, да ће се деца у школи, усљед недостатка наставе у религији, а врло често — може бити — и утицајем религији дијаметрално противних начела, с пута правде скренути и да ће се хармонички развитак њихових способности потпуно осујетити. Црква дакле има пуно права да утиче на рад школе, а