Школски лист

— 158 —

шују обазирући се особито и на знаке интерпункцпје, а певуцкање (певање) угушујући. Да би ово потпуније и тачније извели, у доброј се школи служи аборним читањем особито у нижим разредима. А за што ? Са свим из оправданих разлога. Док при читању појединаца дотеривамо изговарање, нагласак, ток читања, тога појединог читача или највише неколицине особито вредних и пажљивих ђака, то при зборном читању приморавамо све, да се у реченом дотерују. То је с позитивне стране, а с негативне одгањамо расејаност и сваки узрок непажње. Зборно читањо побуђује добру вољу за радом, што ]е свакако једна од најбољих услова за сваки, па и школски рад. Како зборно читање иде за тим да усавршава изговор и тачно наглашавање, у исти мах утиче и на развијање говорних органа, који нам дају боју гласа према својој развијености. Баш за то, што у зборном читању учествују сви, мора му се посветити и много времена и труда, да дође до степена вештине, кад ће и слабији моћи упоредно са бољим складно читати, кад ће зборно читање да личи музици, која изазива и оилемењује чуства, јер и чтива тоном садржаја свога морају да утичу, да се постигне било етична, било естетична циљ. Правилима, која се односе на читање у опће, а учитељима још из школе познатим ваља додати правило: да учитвљ ире читања мора олредити ирема садржају чтива такт, кога Ке се ученици држати , јер нећемо читати нпр. чтиво веселог садржаја као тужног, историјског као из природних наука итд. Поред правила да учитељ напред растумачив садржај чланка сам прочита чтиво, да одреди тон, висину и брзину гласа ваља му добро пратити читање и оком и ухом, јер ће тако контролишући читање уливати ученицима вољу за радом и све ће више побуђивати интересовање у ученика за предмет, који се чита и ојачаваће свест т. з. умења т. ј. сваки ће од ученика тежити да и он може , да и он уме баш онако прочитати, како је господин учитељ показао. Из овог јасно изалази, да читање у основној школи треба да је више интензивно него екстензивно, што ће се, једнако, постићи по оном правилу: Боље је да сви ученици прочитају једно чтиво двадесет пута, но двадесет чтива једанпут. (Дистервег). А то је баш начело зборног читања. Гледе исправака (коректуре) је важно, да их поједини од ученика чине и онда све дотле према исправку сви да читају, док