Школски лист

кључиво цредмети који су за учитељску службу иотребни. У случају, да се то за сада не може остварити, то нека се течај учвтељских школа прошпри на пет година, а у учитељску школу да се примају само они ђаци, који су свршили потиуну грађанску школу или прва четири разреда које средње школе, Наставни план да се удеси тако, да оспособи ученика, да може продужити науке на впшим заводима. Да ученици уче стенограФију, Француски језик и ручни рад. Да се сузи обим оних наука које нису непосредно нужне за учитељско звање н. пр. економија, оргуљање и т. д. За учитеље учитељских школа да се постављају људи, који су одлично службовали на основним и грађанским школама и показали се достојпима за дотична места. На вежбаонице да се не постављају подучитељи и привр. учитељи. Учитељске школе да буду узорне како у погледу зграде тако и у ногледу унутрашњег уређења. Не треба оснивати интернате. Дотле док учитељи не буду свршавали потпупи течај средње школе и поред ње установљену стручну школу, треба се старати, да се отварају прикладни течајеви за учитеље на високим школама. Да се у будуће нико не припушта испиту за учптељско оспособлење без сведоџбе зрелостп, стечене на којој учитељској школи. ј,Н".

Р А 3 Н 0. ЈЈреиос земаљскш остатака Вука Ст. КараџиКа. из Ееча у Београд. Указом Њ. Величанства краља Србије Александра I. наређено је, да се земни остаци препородиоца српске књижевности, славног Бука Ст. Караџића. пренесу из бечког Сан-Марксова гробља у Београд. Извршење овога указа поверено је било Српској Краљевској Академији. Пренос костију Вукових обављен је свечано ВО. септембра о. г. којега је дана приспео тужни спровод у Београд, где се и обавила сахрана и то код Саборне београдске цркве. Опело је обавило само Њ. Високопреосвештенство АЕ. и Митрополит Михаил с многим свештеницима. Свакоме су познате велике заслуге Вукове, за српски језик и српску књижевност. Љему имамо захвалити, што је језик народни постао књижевним језиком Срба; њему имамо захвалити, што се данас хвалимо и поносимо најсавршениЈим правописом међу просвећеним народима Европе; њему имамо захвалити, што је почео прикупљати народно благо (песме, причс, пословице и обичаје), по којему нас данас уважавају сви просвећени народи нашега континента; најзад њему имамо захвалити на скупљању старих српских писаних и штампаних споменика (Србуља), које просуше много светлости на прошлост српске књиге и просвете. Па и српска основна школа не може заборавити Вука због једне му ус.луге, коју је специјално њој учинио, а та је, што је 1827.