Школски лист

— 188 —

пОО рубаља годишње. — Петроградоко ујсздно земство оиределило је Ј. јануара 1884. годиие, да минимална илата за учитеље нижег образовања у том ујезду може износити 480 рубаља, а за оне учитеље који су свршили потпуну гимназију с испитом зрелости, учитељску семинарију или ниши педагошки курс, да буде минимална плата 600 рубаља У току од 15 година, да им се издају квинквенали од 80 руб., гако да се првима плата повиси до 720 рубаља, а потоњима до 840 рубаља. Што се тиче награде учитеља и учитељица. на црквенопарохијским школама, признати ее мора, да је нста тамо најјадније Плате су у оиште скоро неуређене, и учитељи их врло неуредно примају. У опште материјално стање руских учитеља је веома јадно. Велики број учитеља се не жени због сиромаштва, с тешком муком може да набавља стручне књиге и часописе који су му ради усавршавања преко потребни, а о каквим излишностима или раскоши не може бити ни спомена. Руски учитељ није осигуран за случај болести или старости нензијом. Ако се разболи и болест дуже времена потраје он губи своје место без икаква права, да га после поново добити може. То исто бива и са изнемоглим и у учитељском раду остарелим учитељима. Да би што јасније преставили јадно стање руског учитељства, саопштићемо овде једно „обрашченге к товаришчам " које је поводом смрти једног учитеља наштампг^но било у часопису „Руски народни учитељ,, бр. 2. од 1893. године. Ево шта се у њему говори: „12. јануара 1898. године неумолими тиф истрже из наше средине једног трудбеника — учитеља аболдујевске сеоске школе Александра Илијина Терешкина, који је иза себе оставио многобројну породицу (жену, шесторо деце и сестру) без икаквих срестава за живљење. Покојник је учитељевао двадесет и две године. По изјави ревизора он је био један од бољих учитеља нашега среза. Јзраћо! Одзовимо се плачу и вапијама несрећне породице покојникове! Ретка је наша породица, која не би могла предвиђати такову исту страшну будућност. Може бити да ће се и наших породица когод сетити, када се у том нужда појави. Помажући другима — помажемо сами себи". Држимо да се не може јасније представити јадни и жалосни материјални положај у коме се руски учитељ налази. Сада ћемо прећи на иравни положај учитеља. Одмах слободно можемо изјавити, да се и овај не налази у бољем стању од