Школски лист

— 185 —

срески и губернијски училишни савет и директор народних школа. Свака од поменутих власти може да указује учитељу милост и немилост. Учитеља може, да удали из службе срески училишни савет, може да га реши звања и иакнадно то да саопшти среском уч. савету и сам председник дотичног савета и сам инспектор народних школа, а по општем школском закону од 1874. године и губернатор (као наш вел. жупан) има право, да захтева од школских власти, да овога или онога учитеља из каквих год разлога са службе уклоне. Црквено-парохијске школе у сваком погледу подпадају под духовну епархијалну и врховну св. Синода власт. Из ових неколико редака, могли су се поштовани читаоци бар у неколико упознати са јадним стањем руских народних учитеља. Уверен сам да се свакоме од њих и нехотице наметало питање, шта руководи те људе, да се у таким јадним приликама. ипак одају учитељевању? Одговор на то питање можемо тражити и наћи једино у срцима, тих мученика рускога народа. Љубав према народу и свето одушевљење , да ону грдну непросвећену масу, бар колико толико изведу из таме незнања на пут светлости, који нам наука указује, јесу главни чиниоци који одводе млађане и ваљане снаге на трновиту стазу учитељског живота и рада; на тешки пут тај нолазе они у непоколебљивој нади, Да ако и као жргве падну, али ће пасти као борци за просвету свога народз, и њихови гробови служиће за подстрек и другим нараштајима, да још у већем броју сљедују њихову примеру, а кад се тако буде дуго и дуго делало, срећа милога им народа биће осигурана и њихов прах, утрућен делањем на најузвишенијем и најсветијем позиву, преливаће благодарно потомство вином, и за покој душа њихових шиљаће топле молитве Свевишњему, — тада ће се дух њихов радовати и веселити и то ће им бити најдрагоценија награда за подвиге, које су овде на земљи за благо народа свога поднели. — Срећа и напредак народа, јест само те две речи одводе у учитељску службу младе и одушевљене Русе и за то им се мора сваки са дубоким признањем поклонити и из дубине душе их уважавати, као људе, који су кадри прегорети себе и своје благостање, за срећу и благостање друштва у коме живе. У Сомбо}.у, 27. новембра 1897. године. Ст. С. ИлкиЂ.