Школски лист

— 28 -

народа тамо сачувала? „ЧуваЈмо беле паре за црне дане", али уштедимо то на другом чему, а не на школи ; не штедимо на школи већ и рад добра свога, не штедимо на школи тако нам Бога! „Јер биће дана, ал' не ће среће, И биће људи, ал : Срба не ће." Као што Је то ето случај у горњим крајевима, у којима некад Српство многобројно беше; а сада? Тамошњи друмови жељни су Срба : а дакас Срба више тамо нема. Нема тамо данао више Срба, па нема ни данашње славе, тамо је нестало и успомене св. Саве. Зато дакле сви слошке пригрлимо рукосад Савин, па га брижљиво негујмо, јер ће из тог рукосада Савиног изни"ки најлепша будућност наша; не заборавимо на своје школе, на тај аманет св. Саве, јер школа нам највећа интереса пружа ; у шкпли подмладак народни снажи своју душу и оплемењује срце своЈе ; из школе нам излази омладина наша наоружана просветним оружјем, науком и знањем, а данас „знање је снага, знање је моћ", зато нам и Сава поручује: учите Срби дан и ноћ. Не наиуштајмо дакле своје школе, него сви слошке радимо на њихову унапређењу, и не жалимо ни једне паре, коју би принелн на олтар унапређења народне нам проевете, јер не треба заборавити. да само онај народ има будућности и живота, који има своје просвете. Извори народне просвете јесу народне школе, зато дакле, дижимо школе, јер нас и деца моле, и скидајмо им са чела облаке, и не терајмо их сами у просијаке. „Штујмо школу као темељ будућности праве, Српску школу — к'о аманет светитеља Саве!" Тако чинећи најдостојније и најлепше ћемо прославити свету успомену данашњег народног нам учитеља и светитеља; негујући брижљиво рукосад Савин, делом ћемо засведочити: како смо уважили и схватили племенити и родољубиви рад Савин. Кад оберучке сви иригрлимо своју школу, уверићемо сваког како се одушевљавамо духом светосавским. Поштујући своју школу најбоље ћемо показати колико смо свесни своје миле народности српске, колико се поносимо својим племеном и неокаљаним српским именом. Јер у српској школи негују се ове оне врлине, са којима су наши прађедови сачували своје поносито име. Буду ли цветале наш школе, цветаће нам и наша народна срећа; потомци ће наши благосиљати нас, као што и ми с поносом