Школски лист

— 27 —

се познаје, што је најгаднија и најзапуштенијаГ^Данашња свечана прослана и тако стање наших школа! Како су то две велике противности; овако свечано прослављати успомену оснивача српске школе, а у исто доба тако се мало бринути о школи и њеном унапређењу ! Баш данас је велик број наших школа, које стоје на ивици своје пропасти, па где је у нами тог Савиног родољубља, па да прионемо сви слошке и да спасемо те школе, да сачувамо од пропасти рукосад Савин. Да, али већина и то још огромна већина нашег народа посматрајући и школу са свога материјалнога становишта не види од школе никакве материјалне користи, те се зато и слабо стара за школу и њено унапређење изговарајући се: о на што толипо издавати и у.\агати у шноле, г;ад нам оне и тако не допосе нипаква матерпјална интерео! Тако ћемо чути да говоре не само прости, него и неки интелигентни чланови нашег народа. Ох, да чудне памети! А зар има народ драгоценијег блага од порода свог, видео нас Бог! Зар деца наша, нису најдрагоценије благо наше? Та омладина наша, то је нада и будућност наша. Наша деца у школи проводе најнежније доба своје, и то баш у том добу, када се телесно и умно највише развијају и кад том развитку и најмања неугодност штетне последице нанети може; и ми то све добро знамо, па ево допуштамо деци нашој, том најдрагоценијем благу народном, да знатан део младости своје проводе у оваким влажним и мрачним зидинама, у којима се само дух на уштрб тела развија, ако се зар може и замислити, да се у кржљаву телу може здрава душа развити. Отуда је ето и ова кржљавост у народу нашем, што деца са немара својих старешина закржљаве телом, па онда и духбм —- јер здрава душа је само у здраву телу — у оваким загушним и нездравим школским одајама, у којима највећи део свога детињства проводе. Да, али што би трошили залудно на подизање школских здања, која би у сваком погледу одговарала свима педагошким и здравственим захтевима, кад и тако од њих „ немамо ама баш никакве " материјалне користи, а од новца уложеног у друге какве непокретности имамо више хиљада годишњег интереса! Да, јест, тако је; а да шта су деца наша, а будућност народна?... Та „на част цару сво царево благо, кад немамо што је нами драго!" На што оно благо, што стоји на гомили сачувано у горњим местима наше домовине, где је некад велики број Срба био, а данас тамо скоро ни једног Србина нема; иа каква је корист од тог блага, што га је штедљива рука нашег