Школски лист

— 26 —

распростирао је оновремену народну просвету у народу нашем, која је требала да учврсти веру иравославну, а ова опет да одржи у целини до тада раскомадане српске земље; из тих Савиних школа временом произашле су ове данашње наше школе, у којима се негују све оне врлине, које Србина Србином чине. Сава нам ]е оставио у аманет, да својски пригрлимо своју школу, као темељ будућности праБе, на да ту у школи својој, оружамо подмладак свој просветним оружјем са којим ће, кад буде устребало, ступити на просветно поприште, на коме ће се »Јоћи одржати. Повесница наша учи нас, да је народ српски од вајкада био велик снагом и јунаштвом, па зато треба да топло пригрлимо и своје школе, па да постанемо велики и снажни умом својим, јер само школа ће нас умно оснажити и онда само тако ћемо се моћи назвати достојним потомцима великог данашњег светитеља. Или зар мислите, да се овом свечаности народ српски достојно одужује неизмерним заслугама Саве светитеља? Никако не. Јер Сава да је тражио славе и хвале не би оставио сјајне дворе и круну краљевску, па отишао у пустињу манастирску, где је једино размишљао о срећи и напретку свога народа. Зато не силазимо са стазе, којом нас је Сава повео био, него радимо сви сложно на просветном унапређењу свом, као што и други народи чине, па ћемо онда најбоље уговети светој вољи Оавиној. Ма да је сав народ српски обукао свечано своје руво, а све у почаст свете успомене Саве просветитеља, ипак поново велим: да се не одужујемо доброчинству његовом и племенитости његовој онако, како би у истини требало. Та данашња слава само је незнатан спољашњи знак благодарности наше према узвишеном, племенитом, светом и родољубивом раду Савином. Ако хоћемо да смо достојни Савине свете успомене, то онда и делом покажимо, да се одушевљавамо и заносимо и т л ■

школе, од куда нам сунце сија. још увек је пасторче народно. Док други народи одкидају од својих уста и прилажу на олтар просветног унапређења свог и своје школе, дотле српски народ, тај народ који се данас заноси славом св. Саве, врло мало прилаже на олтар просвете своје. Наше школске зграде приличе свему пре, само просветном храму не. Или зар нам на част служи, што је већ у народну изреку прешло: да у већини наших општина школска зграда по томе

само на рукосад Савин како