Школски лист

— 20 —

које ордена, које других оддиковања, међу којима је најзнатније било, бела панакамилавка, којом Је 1895. године, од светог Архијерејског Сабора одликован био. Осим тога био је које покровитељем, председником, чланом или добротвором у двадесет и осам јавних друштава, завода или корпорација. Руке је био подашљиве. Не знајући колико је њих помогао по оној народној: „да не зна левица, што даје десница", саопштићемо само, да је школи у свом родном месту дао 20,000 динара, у тестаменту свом пак, осим што је оставио родбини својој приличну суму, установио је фонд од 50,000 динара, помоћу којега ће се два калуђера школовати на вишим богословским заводима у Русији и фонд од 15,000 динара, из кога ое има школовати по један ученик из његове породице. * Митрополит Михаил рођен је у Соко-Бањи 19. августа 1826. године од сиромашних родитеља, оца Милована Јовановића и матере Марије. Крштено му је име бнло Миљојк. По свршетку основне школе (три разреда), гимназије (четири разреда), богословије у Веограду (четири године), семинарије и духовне академије у Кијеву (седам година) постао је мтнстар богословљи. Монашки чин примио је у Кијево Печерској Лаври 29 марта 1853. године, а 1854. године вративши се у Србију, постао је прво проФесором у богословији, а после неколико месеци изабран је за влаДику шабачког, те је 14. октобра исте године у саборној београдској цркви на исти високи степен посвећен био. На митрополитски престо сео је 25. јула 1859. године. 1881. године незаконито је удаљен са митрополитског престола, те је затим по примеру св. Саве носетио и поклонио се св. местима у Палестини и вративши се оданде настанио се у Русији, где је у Кијеву и Москви живео све до 1889. године, када је помоћу божјом ноново стунио на митрополитски нресго и повративши цркви православној у краљевини Србији повређени канонички карактер, славно управљао њоме до смрти своје. — По вестима које донесоше лисгови из срнске престонице, покојник је на св. Три Јерарха о. г. предеедавао на скупшгини друштва за подизање храма св. Саве у* Београду, а последњу бескрвну жртву пренео је Господу 3. Фебруара у својој нридворној цркви. 5. Фебруара у 12 сахати и 10 минута сломљен болешћу запалења плућа, у блаженој нади на вечни живот, тихо и мирно је нредао Господу Богу праведну душу своју. Очи му је заклонио епискон нишки нреосвећени Инокентије са тамо присутним свештенством и родбином, номазао га св. јелејем и затим обучена у потпуно архијерејско одјејаније, ноложио био у дворској сали. Истога дана у 5 часова у вече нренесен је с највећом славом у саборну цркву, где му је народ без разлике сталежа, пола и узраста пристунао и свету десницу целивао. У рукама је држао часни крст а уснод овога на нрсима св. евангелије. Свештенство је пак читало молитве и евангелија. Погреб је био у недељу 8. Фебруара но прописаном чину, а о државном трошку. Чинодјејствовало је четири