Школски лист

- 46

ЈСаква јела једемо? (кисела, слана, паирена, носпа и мрсна). — Деца не ваља да једу одвише кисела, слана и папрена јела. Која се јела праве од варива? (пасуљ, грах, сочиво, боб). — Која воћа радоједемо? (вишње, трешње, шљиве, брескве, кајсије, јабуке, крушке, орахе, кестење, јагоде, грожђе, смокве, дудове, диње, лубенице и рибизле). А која поврћа једемо ? (кромпир, кељ, купус, лукац, патличан, краставац, мркве, репе, келерабе и салате), — Шта још једу људи ? (рибе сухе, кухане и печене, погаче, прохе, сира, млека, масла, колача). Пазите децо! Ви треба највише да једете варпва то је за вас најздравије. Осим тога је још за вас здраво да једете зрела воћа, а нипошто зелена, јер од зелена воћа се брзо можете разбсР; лети. Па и слаткише немојте јести. Од шећера се кваре зуби џ стомак. Што год једете, добро сажваћите. Кажи ми Мирко, шта пијемо ми ? (воду), ^ Деца треба само чисту, бист^у и свежу а ни пошто усгојану воду да пију. — Осим тога по дечије здравље је најбоље да пију млека. Млеко је најздравије пиће, а уједно и храна. Млеко добијамо од краве, козе и овце. — Од млека се прави сир и масло. Но људи пију још и ова пића која деца нипошто не смеју пити: вино, ракију, пиво. Којекакве слатке воде, чоколаде, каве и сладоледа нека деца не пију јер ће желудац покварити. (Наставиће се).

Допис. Долово, 8-ег марта 1898. 1-ог марта окршило се овдашње учитељско особље, изгубисмо нашег одличног и честитог друга а узор-учитеља и карактер човека : Владу СтакиЛа нар. учитеља, који је поживео тек 86 година свога млађанога живота. 1881. годнне свршио је покојник Срп. учитељску шкоду Сомборску и те године изабран би за Црнобарског, а већ идуће 1882. год. буде именован за доловског општинског учитеља, где Је своје звање марљиво и трудно вршио до последњег дихаја свога. Погреб му беше величанствен. Испратило га је до вечне куће мало и велико, колеге из Баваништа, Мраморка и Н. Седа и други странци. Овакав погреб није Долово још запамтило, и то је доказ, да је покојник уживао врло велико поверење и од свакога поштован и обљубљен био. На самртнички одар положено је било 6 вснаца, међу којима је био п венац његових садругова доловских учитеља. Покојник беше чистог и светлог карактера а врло племенита срца, а то му све уздижв цену међу садрудовима и грађанству, те га одликоваше већ 6-ти пут избором за претставника политичне општине. Овдашње пак задруге, којима је члан био свуд га бираше за одборника свога, где је својим мудрим саветом увек друштву на услузи бивао. У светом храму Вожијем над ковчегом самртниковим у име: свију задруга. школе, дечице и родбине онростио се с покојником његов колега учитељ г,

Г