Школски лист

- 86 —

налази, из темеља реорганизовале; када би најинтелигентнији, иајученији и иајискренији пријатељи учитељеки завирили у трошну зградицу учитељског стања; када би га они за руку ухватили и извели из тог јадног стања, на пут сигуран и обезбеђен, па му дали нову васпитну образовану, са осталима образованим народима индентичну зграду, стања и положаја иовољна и угодна како материјална тако и морална ; када би му потлачени и дрхтави, несигурни углед подигли сравнили са чашћу и достојанством осталих чиновника још вигае — са светим позивом: кога само поштовати и заклањати треба као моралпу срећу свога места и свога подмлатка — онда би се поираиило учитељско стање, онда не би учитељи били изложепи стрепњи за опстанак, не би учитељи после 5 или 10 годишњег рада неуморног без признања, без икакве моралне а још мање материјалне награде — малаксавали, попуштали се, предавали се у наручја немара и забатаљивања метода, омрази и погрди своје судбине, која их је одредила на тако горко, јадно стање, изложено неком презирању, од стране васпитаних и неваспитаних, образованих и необразованих, виших и нижих. Врло мален је број свега, а особито српског учитељства. да је уважена личност у средини своје опћкне, а још мање да нижи, средњи и виши сталеж цени учитељску службу као важан и свети нозип. Врло мален је број учитељства да је у добром повољном материјалном благостању, већ све већином сироти и због тога малоуважени. Врло мален је број учитељства кога опћинари, тобоже претпостављени нису оптужили, грдили, срамотили, гонили, светили се па и с леба скинули. Шта више писац ових редака зна неког који се због малоуважавања, гоњења, одузете му почасти сам кидао, Једио, школу и наставу занемарио до крајности, жалио се свом свету, па занемарен и презрен од свију, венуо и свиснуо, а после његове смрти жени му и деци опћина ни хвала, а камо ли да је потпору подарила из захвалности према своме многогодишњем учитељу за неуморни труд му уложен на олтар просвете и школске наставе. Јесу ли и сад учитељи: ковачи, столари и манастирски црквењаци ? Да ли се и сад тражи само узгредно знање читања и писања од једног учитеља? Јесмо ли још на оном истом васпитном и дидактичко-методичком степену, на коме беше ослоњена школска настава и дисциплина прије 50 година?