Школски лист

— 50 —

са водама, које се излевају пак .моторни (жжретни) нерви. Њнхова је задаћа зар различита, али је њихов рад тек увек као оно позитивни и негативни електрицитет зоједннчки , те г/тјамно кружи по телу људском од првог, па до последњег часа живота нам. Или још боље да преставимо мозак као средиште телесног и душевног живота и рада нам замислив га као паука у мрежи својој, те и он (као паук) у тренутку знаде за сваку нромену, која се деси било у или на телу нам, а помоћу нерава, који се од већих ; па до најситнијих кончастих облика разграњавају по телу, о чему се можемо из искуства уверити, јер не осеИамо на оном месту. тде је ирепинутп веза са мозгом. Мозак је одиста резиденција душе наше, георн. аштае као што стари назваше, јер је у њему и деловима му седиште осеИапш, а без овога се не да душевни рад ни замислиту, Особина осећања је као и код свију животиња основана на скуау свиј.у делова, чврстих и течних човечјег тела, а ти су делови у непрестаној вези одржавајући равнотежу између спољашњег и унутрашњег света. И ако је већ у организацији људској, да сваки и најмањи утецај примети, иаак не можемо бити свесни на једног утецоја, док исти ие изазове аромену у мозгу. Тако нас опкољава зрак са својим утецајима, но од којих само оне свесно приметимо, које јачином својом изазову промену у мозгу. Тако човек у мирном (добром) спавању ништа „не осећа". Здравље као обично стање „не примећујемо", док болест као знатну промену осећамо. Често опет не можемо ни најјачи спољашњи утисак да приметимо, ако је мозак спречен јачим утисцима. Нпр. војник у боју не осети дуго да је рањен, дечко у игрању да се где ударио итд. Према томе је осет ирва свесна аромена, коју мозак осети и може да разликује. Кад посмотримо човечје тело видећемо, да је оно машина са! врло много делова, који стоје међу собом у чврстој вези, а свискупа са мозгом, те може да примети сваку промену, јер се ни једна не може без њега десити. Из досадашњег видесмо, да безброј утецаја из спољашњег света долазе до центра нам душевног и телесног, до мозга, а тек иосредочањем. Ти посредници спољашњих утисака су видљиви, телесне су природе, а ми их зовемо чулима. Чула су, што но се вели, двери, кроз које опћи сиољашњи свет око човека и унутрашњи свет у човеку. Чула, даклем, снровађају спољашње утиске у мозак,