Школски лист

— 51 —

и ти су утисци гфимарне (првотне, природе, а по степену су тројаки: осет, оаажај и аресгава. Осет је утецај, који у мозгу изазива аромену. Оаажај је утецај, пога је мозак примио. Престава је утецој у тој мери, да је он у мозгу већ као слика аредмета од кога је утецај дошао. Ове три појаве су елементи читавој душевној радњи, а извор им је у надражајима предмета и појава из природе. Ти надражаји утичу на чула, односно на њихов орган, на нерв , који је различите величине, неодређеног броја а у себи имаде услове за примање утисака, који су свиколики : термички (т. ј. светлости и топлине), механички, хемијски и електрички. Усљед ових утецаја наш мозак осећа, опажа и преставља. То му је примарна радња, у којој је најсавршенија арестава , која се зове идеа. Пресгава је елемент (основ. аочело) душевног рада, јер је она модификован осет; Престави је извор у аредметима и аојавама ариродним око човека ; Преставе се стварају у мозгу аосредовањем чула. Пдеје (преставе) људске се стварају и развијају; а извор им је не у човеку, но ван њега, по споменутој: N011 е8(; т Јп(;е11ес1;и, сјиос! поп ега1 т бепзи. Како се на модиФикацији престава (идеа) оснивају и друге душевне радње, којима разна имена дајемо, а које 'ћемо споменути, то ћемо се задржати код ирестава иратеЛи ту модификацију, а износеКи важност неговању. образовању ирестава. То нам је, бар треба да је, ваљда и као родитељима и учитељима главно, да пазимо на идеје (преставе), на елементе душевног рада наших питомаца, те да им иратимо модофиктцију (мењање) и да их негујемо. Нрви узрок и извор идеи (престави) је, као што рекосмо, ван човека, у природи. Дуго је требало, да овај Факт увери мислени свет. Велики број ФилозоФа, особито јелинско-римске или класичне образованости, тврдо вероваху и учили су, да су идеје урођене т. ј. да њих имаде човек од рођења у посебној, од тела независној супстанцији, коју зваху душа. Ту особину душе, да имаде у себи клице различитих идеја особито заступаху Стоичари, Математичари, Халдејци итд. Сви ови дакле држаху, да се душа сама крепе , да рађа