Школски лист

— 52 —

(ствара) идеје, да мисли и расуђује о различитим предметимп без утецаја с иоља. Јасни исихолошки погледи, фишолошки опити, особито све ово у најновије време оборигае ову „школу". Сваки онај, који данас тврди, да човек може имати идеја и без чула и без спољашњег утецаја, исто греши, као кад верује, да слепи од рођења може да имаде потпуну преставу о предмету ком! Последње оружје негдање „школе урођених идеја" беше сан, у коме се у мозгу стварају идеје без утецаја с поља на чула! Разуме се, да и ово одпада, јер је мозак ире сиавшиа иун различитих идеја, које у сну раде -несвпјевољно и бесвесно. И у сну се идеје модификују, те стварају или сличне идеје нпр. кад сањамо о чему смо говорили, што смо видели, или сасвим иротивне (различите) идеје, што је дало повода, да се сан сматра несвесном модиФикацијом престава и бескрајном фантазијом. И сан је по извору свом резултат утецаја на тело, а овим расположаја душевног. Тако је сан угодан или неугодан, што зависи од материјалне стране нпр. је ли варење као што треба, је ли крв здрава.... Ако је ово у реду или нереду, онда је у истом стању и мозак, који баш као и у пијанству бесвесно и нејасно ради. Као закључак и мало час реченом нека буде опет тврдња: да је извор идеја у утецајима на чула људска, која их преносе у мозак, где се стварају и дотерују. Усљед рада мозга дуиаа моо/се да осеКа, мисли, да хоКе. Но као што спољашњи предмети и појаве налазе своје слике у мозгу, тако исто и оне идеје, које нам дух ствара (унутрашњост наша) морају опет да имају примену или посредну или непосредну са предметима и појавама ван нас. Ие постоји ли ово, то сами у животу велимо: то и то нема смисла т. ј. нема никакове узрочне везе са каковим год предметом или појавом. Према томе је онда и продукција престава двојака, и то, што се обичније вели оиажањем т. ј. чулима и самооиажањем , што је унутрашње опажање, продужење првотних идеа као разни осећаји и жеље. Преставе (идеје) су у главном двојаке. Једне су формалне т. ј. преставе простора, времена, телесне величине, облика, покрета тела. Друге су материјалне т. ј. преставе гласа или звука, боје, укуса, температуре итд. Прве, ФОрмалне преставе зову још и квантитативним , а друге, материјалне квалитативним, јер им јо одиста каквоћа и коликоћа сиже (80Је1).