Школски лист

— 53 —

Пресгава (идеја) као најсавршенија примарна (првотна) душевна радња, рекли смо, модификује се (дотерива се, мења се) аосешџ или у груаамп (маси) или у редовима, те тако добијамо разне степене, управо облике душевног рада, које по суштини им разно називамо. 'Го саесно модифаповање арестава (идеја) са свима другим облицима зовемо мишлење. Мишлење је разрађивање престава, а условљава га здрав организам и вежбање. Начин рада мишлења, је у петправаца: или ареставе ионављамо , или их растављамо (делимо), или их саајамо, или их у одношај довађамо , или их посепце исаитујемо у намери да стечемо знање предмета кога. Кад преставе понављамо, то је или аамтење или сеКање. Сећање је обично понављање појединих престава, а памтење је понављање читаног низа престава. Оба ова душевна рада су од особите важности по образовање човеково, те их ваља вежбати, особито аамтење. Намтење може вежбањем до вештине да дотера. Ту вештину зовемо мнемоника или мнемртехника, кад памтимо много или тежих ствари помоћу каквих год знакова. Памтење треба вежбати у млађим годинама, те многи греше, кад у школи не вежбају иамтење , а негују т. зв. рез'>нирање. Јер, као што је крашост памтење запуштати, тако је окорела једностраност резонирање неговати из ране младости, стварати „зрелу" децу, а заборавити да је детинство доба куаљења идеја (престава), што ван школе бива несистематски, без реда, у школи пак са планом, у реду неком и са тачним надзором. Зато би добро било, да упамте ове речи Рикертове они, који су противни напаметном учењу. Литеп(Ид1егпеп зеј, теш 8оћп, сИг ете РШсћ4; Уегваите пиг (ЗаћеЈ 1пи)епб,гд1егпеп шећ1. Хоћемо л' да нвгујемо идеје (преставе), то морамо неговати памтење, понављање престава. (Свршиће се.)

НЕШТО 0 ШКОЛИ И РАДУ/ У једном од бројева прошле године цењеног овог листа, изађе похвални чланак о препоруци зборног читања и то ме нагони, такође рећи коју о истом и о другом чем. Једна велика махна данашње школе јесте, да се љути на кућу (т. ј. родитеље), како су нехатни према раду школе. Још