Школски лист

54 —

пре 2—3 године и сам бејах тај, који се и на јавноЈти против тога жадих; но касније мотрећи боље и размишљајући више — а упознавши се са струком већма — морадох и ево морам признати, да немамо право. Родитељи се заиста старају за рад школски, само~7 што сем воље за то и бодрења, специјално — било због своје животне тегобе или због нестручности — даље нису у стању, Да је то заиста тако, доказује овај (и још многи слични) еклакантан пример. Саставши се једном са неким родитељем, између осталог рече ми: „Ја не знам како је то данас у школи. Ја се просто ни окренути не знам! Ето, колико пута дође мој деран, је ли бабо, како је ово или оно. Ја му почнем тумачити, ал' ће он: „е није, нами је господин друкче рек о!" на што се разљутим, те га пошљем матери, само да га одкуд не истучем, или против вас што ружно не кажем." Ово је истина, те тако јасан мотив за оборити нашу жалбу. Да би се пак то све избегло, а школско нам делање унапредило целисходно постало, држимо се строго девизе: у школи , што мање иредавати, но више учити; дакле, не задавати, већ задано учити. То пак постићи моћн > срество нам је, зборно читање. ■ Но цељ, а по томе и употреба читања према разредима је двојака. До III. разреда бивши нам посо и цељ проста реценција читања, с тога се већим тежиштем на то и ослањамо, али не губимо зато из вида ни ине захтеве истога, само што ово тек неприметном иницијативом учитеља бива. У овим (I. и II.) разредима обављамо зборно читање овако: Прво чита учитељ дотичан чита- \ лачки предмет но не много, али не ни врло мало. Исто читање нека 1 је према тон-арту дечјем, полако и по слоговима -— но ово нека је тек са тренутним паузама —; свака реч и речца да је малим застојем изговорена, да би исто на децу тек само надражај учинило, то увежбало те му оргограФија тако рећи крвна постала. Код тачке или тачке и запете доста приметно постојати. Док учитељ ово Ј )ади, уједно и бодро пази да сваки показива и то тачно по учитељевом изговору даље, да за њим тихо читају. После тога рекне им, да сад сви на глас заједно то исто чине, почев с њима и он сам, а затим пази на изговор сваког појединца а и да ли тачно показива. I Овај је посао најтежи, јер врло ваља мотрити, пазити; тако, да чим чује погрешни изговор — ваља знати и који је*), зауставити одма све, те ако се исто први пут чита а предмет — односно реч — потежак, поновити са свима од почетка реченице. А ако *) Зато у школи где их много има ваља поделити на групе од 20-ро, те је посао успешнији, темељнији.