Школски лист

106

учитељске школе, који у то име има у згради стан. Од 60 приправника било је интерниста 45, од којих је 41 ужипао стан, огрев и озветљење бесплатно, а четворица су плаћала по 3 Фор. месечно. Отварање Интерната изазвала је у првом реду оскудица здравих и добрих станова за припракнике. Пакрац је наиме од мањих места, па су приправници били принуђени становати у кућама, које су испод сваке критике и са здравственога и са сваког другог гледишта. А већ у ово кратко време, шго Интернат постоји, ноказале се врло добре иоследице те установе. Полазак школе, напредак у наукама, владање у школско и нарочито у ваншколско време, уредност и чистоћа, здравље — све је то сада сасвим друкчије, но што је било нре. Интернаг је додуше за сада још ненотпун, јер приправници у њему имају само стан, огрев и осветљење, а храниги се морају још увек по приватним кућама, но даће Бог, иа ће епархијском школском одбору и председнику његову, високинреосвећеном господину епископу Мирону Николићу поћи за руком наћи средстава и за преиитање питомаца, иа да Интернат буде сасвим потпун. Идућа ће школска година у овом заводу ночети 20. августа (1. еентембра по нов. кал.). Ш.

Гавриловића добротвора учитељске сирочади у Србији, Главни Од6ој > > чнтељског Удружења решио је, да се уетанови Школски Музеј. Музеј је и оенован 24. новембра 1896. год. Главни Одбор > чптељског Удружења дао му је одмах 500 динара материјалне нрииомоћи а ;за уцравитеља изабрао му је вредног учитеља Димитрија Ј. Путниковића са још два помоћника. Настојавањем управе збирка Школског Музеја ночела се нолако богатити. Министарство иросвете у Београду дало му је нриномоЈш 600 динара и одобрило је, да се неке школске ствари које се у министарству налазе, а нису му нотребно уступе Школском Музеју, уједно је нреноручило учитељима и учитељицама као и другим школским властима, да нрикунљају разне ствари и да шаљу их Школском Музеју. Управа музеја обратида се осим тога с позивом на целукопно српско учитељство и Србе родољубе који ма у којем крају ерпства живе, да шаљу своје нрилоге музеју. Одзив није био до данас такав, какав би могао битп. — Знак нашег немара нрема развнтку народне нам просветз. — Осим тога управа је молила чешка учитељска друштва, да му шаљу нрилоге, чему су се како друштва, тако и поједини учитељи радо одазвали. Такођер обратила се управа с молбама министарствима просвет# у Вечу, Берлину, Паризу, Брислу, Риму. Букур еш1 у, Цетпњу, Софији , Хрватској зем. Влади, оделу за богоштовље п ^аставу, Хрватском педагошком књижевном збору и Босанској земаљској владп п некпм заводима п творнпцама у краљевинн Србији. Од умољених, многи су