Школски лист

'• : "ч

— 122 —

сиасе и одржи највеће наше благо, наше основне шкоде, тада се Школски Савет у истом ирогласу овако обратио на Срнкиње: „Пригрлите и ви дичне Српкиње, народно снроче Будите му миле сеје и милостиве мајке. Ваш рад, наша је радост, — јер вама је Бог дао уз благослов рада и благодат успеха". Од тога доба је прошло већ четири године, од то доба су се наше основне школе још више нриближиле опасности, али за то време српски народ као да се оглушио о вапијући глас школске Српчади „дижите школе" за то време сриски народ није се нобринуо, није се ни бринуо, да очува своју школу и тиме и све своје, јер ено „ фонд св . Саве" остао је још тако незнатан, да се номоћу њега ни пет школа не би могло осигурати. Јели то знак наше извесие пропасти ? ! Зар се срнски народ у толикој мери предао немару или је то зар за љубав иркоса и страсти ? ! Или је зар српски народ тако осиромашпо, да не може на сваку главу само један новчић годишње жртвовати својој школи^ својој нади, својој будућности ? ! Но ако Је рука Србинова нрестала бити дарежљива и за Срнство своје, зато што му руку задржава или умор или брига сиротињска или страст ма које врсте, није се угасила љубав материнска и сестринска у Српкиња, нежна рука, силна љубав, блага реч, строга молба Српкиња уз помоћ Еожју изаћи ће на дело. Нека женска снага снасе оно што је мушка пренебрегла, нека женска љубав загреје оладнела срца мушких за оно, што треба да је сваком светиња! „Пригрлите ви дичне Српкиње народно сироче!" Зар не видите, да је српска школа право народно сироче без оца и мајке! ? „Пригрлите ви дичне Срнкиње народно сироче" будите му ви добра и нежна мајка — а Бог ће ваше труде наградити, Бог ће вашу љубав благословити а то сироче ће вас до века благодарно спомињатп ! * „Добротворне задруге Српкиња!" има-ли већега добра има-ли ирече нотребе од најпрече ове ? ! Наша задруга се обраћа са сестринским ноздравом свима „добротворним задругама Српкиња" и свима Српкињама у нашим крајевима, да и оне са истом оном искреном и чистом љубављу нригрле с којом је ова задруга нрихватила предлог: 1. Да све добротворне задруге Српкиња сваке године по могућности прилажу извесне своте у „Фонд св. Саве", па ако тиме смање своја досадања доброчинства, од добра боље ће учинити. 2. Да све чланице сваке „Добротворне задруге" и све Српкиње сваком згодном нриликом скупљају дарове за „Фонд св. Саве", ма ти дарови били и по један новчић. 3. Да све задруге пораде на томе, како би заједнички могле на известан начин у овом спасоносном делу порадити. ®з седнице Добротворне Задруге Српкиња Карловкиња. У Карловци, на Малу Госнојину 1898, Тајник: Началнида: Иван МаширевиЂ Милева удова Гојковић. професор, катихета.