Школски лист

- 126 —

где је збор отворио и ирисутне с неколико речи ноздравио председавајући потпредседпик. На овом је збору нрисуствовао привр. епарх. школ. реФеренат г. А. Јорговић. По трећој тачци дневнога реда био је извештај одбора о ноднесеним радовима. Управпи одбор донео је закључак : да о свима радовима, како о практичном предавању, тако и о расправи има изнети пред збор своје нредходно мишлење ; то би била као нека предкритика на дотичне радове. Овај новитет наишао је у збору на отиор, што се могло унапред предвидети, јер је сасвим неоправдано унапред похвалити или осудити оно, што :ће тек сљедовати. Тај тако рећи предизвештај одборов нема својих добрих страна; јер ако је рад добар, не треба га унанред подизати и хвалити те тиме збору одузимати право, да он може самостално изрећи свој суд о дотичном раду; ако је рад лош, онда је још горе ма и у најфинијим нијансама изрећи унапред неповољно мишљеље, јер то тако онасно може да уиливише на дотичпога било предавача или расправљача, да овај губи и оно мало воље и наде што се у њему налазило. Ми смо вољни да верујемо, да су управни одбор у овоме руководиле најбоље намере, али се зна из живота, како су многе лене замисли у животу биле неуместне и шкодљиве. Четврта тачка дневнога реда био је нрактични рад г. Ж. Алексића. Предавач пије предавао, него само прочита.о свој рад и показао је како би упознао децу са обичним разломцима. Нема сумње, да такови радови губе евоју вредност и не иснуњавају своју задаћу, кад се с децом не раде. Предавач чита с папира написана питања, на која место деце сам одговара. Ништа друго него гола Формалност Затим је члан збора г. 1). Михајловић читао своју раснраву : 0 учењу читања и писања у основној школи. Писац је своју расправу написао с разумевањем, видило се, да је радећи на њој утрошио великог труда: зато му је рад и примљен с допадањем. Расправа му је оцењена као врло добра што је заиста и заслужио. По томе се прешло на одређивање места за идући састанак. По предлогу једнога члана иримљено је једногласно: да се идући састанак одржи у Ст. Паланци. Затим су одређена лица, која ће на идућем збору радити. Овде је г. реФеренат изнео свој образложени предлог, да ови учитељски зборови треба да нружају користи не само учитељима него и народу; те с тога би он желио, да се на тим зборовима држе нрактична нредавања и за народ из нољопривредних грана: из нчеларства, воћарства, свиларства, виноградарства и др. како би се можда тим нутем у народ унеле те кориене нољопривредне науке. Предлог је једногласно примљен, те је одмах одређено, да на идућем састанку један члан држи нредавање из нчеларства. Пала је том приликом реч, да би требало својим путем тражити, да се те нољонривредне гране у учитељској школи као редовни предмети брижљивије обрађују, како би отуда излазили људи потпуно спремни у свима струкама пољопривреде. Помишљало се и на курзове, на којима би учитељи могли прибављати најнужније из тих знања. Како није било никаквих предлога, то се прешло на критиковаље практичног рада и расправе, а после овога председпик је закључио збор са жељом: да се онет здрави састанемо. Збор је у опште узевши текао мирно и достојанетвено, што само може служити на част његовим члановима; видило се, да су његови чланови дошли с том идејом, да припомогну наиретку школском и своме. Тако треба! Само ћемо тако привући пажњу и других да и ови те учитељске зборове што више носећују, а то би тим већма желили, да би се народ сам уверио, да оно мало новца, што га даје учитељима у име трошкова, не баца у ветар, него да то прнноси на унапређење своје школе и своје деце. А. Р. П.