Школски лист

— 139 —

могу бити самосталне. Од 415 разних виших школа у 272 школе примају се и женске као и мушки. Осим ових има, особито у јужним државама, 179 женских колегијума, у којима су више од 2 /з женски наставници. На заједничким свеучилиштима има 143 проФесорке. У Америци боље плаћају проФесоре појединих струка него остале проФесоре. Тако нпр. у Бостону проФесор цртања има 7,500 ф. плате; проФесор гимнастике 5000 Фор. Поред свега тога према тамошњим приликама је учитељство слабо награђено. У самом званичном извештају говори се, да учитељ не може стално остати у учитељском звању, него мора тражити друго, које је боље наплаћено. И ово се мора још у обзир узети што учитељи немају мировине, плата им се издаје у десетмесечним оброцима, те за време одмора, ко ни за време болести немају учитељи плате. У неким државама у новије доба учитељима подижу плату, а учитељицама смањују. Ношто женске и са мањим платама могу да живе, број учитељица све већма расте. Начин учења у Америци разликује се од нашег у толико, што тамо памћењем хоће да ученици неку ствар разумеју а не тумачењем —- разумевањем. И књиге су им удешене из питања и одговора. На испиту ученик добије питање из књиге и на то одговара како је у књизи одговор назначен. По томе овде поред велике вредноће и памћења може и слабији ученик напредовати. И учитељи американски увиђају штетне последице оваког учења, но још никако не моту тога да се опросте. У Америци су готово све школе помешане т. ј. и мушка и женска деца се уче у једној дворани, само седе у скамијама одвојено. И то не само да је тако у основним школама, него и у вишим школама се мушки и женски уче заједно. У средњим школама су проФесори понајвише женске. Број оних који не знају писати у Америци није велик. Становнике можемо поделити на три групе: тамо рођени бели људи, ван Америке рођени бели људи и црнци и индијанци. Године 1890. било је у Америци 62,622.250 становника, од којих је било 45,862.023 тамо рођених белих људи. 9,121.867 ван Америке рођених белих и 7,638.360 осталих. Највише оних који не знају писати има код индијанаца и црнаца, а најмање код тамо рођених белих људи. У европским државама број оних који не знају писати у перцентима стојк овако: ПГведска и Норвешка 0'12, Немачка 0'24,