Школски лист

— 146

0 ПАЖЈШОСТИ И РАСШНОСТИ. Предавање јов. Јанка Кнежеви^а, дне 4. децембра 1897. у „Учитељском друиггву котара пакрачког." Поштовани чланови и чланице! Хотећи да и даље останем, а да будем веран члан овог друштпа, трудићу се свагда, да одговорим §. 2. правила, да узајамно поспјешимо опћу и струковну наобразбу међу нама, па да ширимо и напредна васпитна начела и у народ. Зато ево и сада излазим пред вас са предметом, који је у нашем учит. раду један од најважнијих. Сетићете се и ви више примера из вашег рада, како нпр. у неким предавањима које иредмет, које вештина самог иредавања чисто запањи ваше малише; свако је дете удубљено у оне речи, које му говорите, те је често тешко побунити их, много што шта је неприметно за њих баш као оно, кад се и ми задубимо у својој соби у какови год предмет, те не чујемо ни сатов цика-цак, нити приметимо, ако неко отвори врата и уђе у собу.. .. Или -ћете се сетити, како по некада не само поједини, већ читава школа свим покретима показују, да је предмет, о ком им се говори и реч, која им се говори од њих далеко, далеко.... Први случај називамо иажљивошКу, а други расејаношАу. Кад узмемо скицу душевног развитка човечјег према нашем педагошком раду, то се то душевно развиће дели у три периоде: прва је периода очигледности , друга је обука (учење, школ. периода), а трећа је ирелазна периода, кад почиње разум да ради, кад почиње зрелост. У другој периоди, у периоди обуке или наставе је један од најважнијих момената: иажљивост , а са овом противност њена расејаност или простије рећи непажња. Пажљивост! Стара јо истина, да човек рођењем својим не донаша собом идеја, но их тек животом стиче и то помоћу чула. Чула су наша посредници међу спољашњим светом и човјечјом унутрашњошћу. Рад чула се стиче у један орган, који је уједно центар читавог унутрашњег рада човечјег, а то је мозак са својим деловима, који сваки имаде своју задаћу. Посредовањем чула стварају се у мозгу слике предмета или т. з. иреставе, које су основ сваком душевном раду. Свака модиФикација (рад и дотеривање) престава је чврсто скопчана са инервацијом мозга т. ј. придолажењем крви у мозак, која мозак освежава и хране му даје. И рад ири оиажљивости ;е рад иредстава, те је ири иажљивости инервират мозак.