Школски лист

По Французу Риботу је при пазљивооти инервират највише предњи део мозга или т. з. чеони мозак. По истом је иажљивост стање ефекта на основу моторних сила , елем основ је иажљивости физиолошки , а по Херберту у исти мах и исихолошки, јер већ при почетку рада нашег осећамо у себи као неку унутарњу контролу, а та је наша свест. Чула су посредници престава. Само чулно чшажање, чулни рад зовемо иерцииирагве (примање), а спроведену преставу, о којој смо свесни зовемо иерцеиција , кад ју је душа наша примила, задржала. Док је перцепција модиФикација иреставе аиерцеиција као основ иажљивости је сутецај нових и старих престава, те слубљивање новијих са старијим преставама. Рад аиерцеиције је даклем, основ иажљивости, која куии иреставе, те их само слаже, ређа као што је код неразвијене деце, или их у исти мах резонира, што је код одраслијих. Појам „аперцепција" је унео у филозофију , вели се, Лајбниц (1704.), а тумачио ју је двојако: прво да је то јасна престава као почетни рад свесности, друго да је то већ т. з. самоопажање т. ј. реФлексивно схваћање свести. За њим.је Кант (1781.) у делу „Критика здравог разума" јасније одредио, шта је аперцепција, и то да је склои различитих престава, које смо стекли очигледношћу. Аперцепција је и код једног и код другог сионтани (независни) рад душевни т. ј. да душа добијене преставе сама прерађује. Хербарт је још јасније одредио шта је апорцепција, и то да је стаиање нових престава, било појединих, било читавих редова престава са сродним старијим, чиме се новије преставе појачавају и доводе до свести. По Хербарту је, вели педагог ЈГазарус, аперцепција: реакгција, душе према спољашњем или унутрашњем перципирању т. ј. аиерцеиција је иокретања две иреставе или читавих редова, да изазову знање. На овом је оправдано у обуци, да се гола очигледност заменула т. з. логичним разговорима , којих је циљ тачно познавање предмета и појава. На ЈГајбница и Канта се ослањајући чувени физиолог-нсихолог данашњих дана Вунт вели, да је аиерцеиција улазак иреставе у иоследњу тачку свести т. ј. аиерг^еиција је узвишавање ирестава до саме свести с' тим, да је аиерцеиција акт (чин) В0Љ8. Испитујући даље аперцептивну појаву душевног нам рада, дошао је до уверења, да је овом. душевном иојаву основ физиолошки процес, а да се овај