Школски лист

од особнте вредности у школском нам раду и у обуци, која данас поред васпита прибавља преставе, основицу сваке наобразбе, па и специјално знанствене. Свима је нама позната и субјективна и објективна страна обуке или наставе, а те су сливене у једно: у душету наобразбу, коју испуњава објект, материја, градиво, а помоћу силе, која то градиво прима, која то градиво претвара. Ове се две силе не дају одлучити, јер је чисто татеријална образованост крајност, која спада у педагошке махне, а слична је амбару или магазину каковом или каковом конверзационом лексикону. Чисто формална образованост је голо, једнострано вежбање духа без ваљаног знања и солидне науке. Ко је од нас добро простудирао славне педагоге, очеве данашње школе Коменског и Песталоција, признаће, да је Коменски заступао више објективну , а Песталоци више субјективну страну обуке. Првом беше циљ обуке екстензивност (проширавање) позитивног знања, другом интензивно усавршавање душевних способности. Одговарајући сувременим иотребама, данашња обука ради у оба правца, и ми морамо у томе духу да радимо, јер тако одговарамо потребама сувремености, кога је начело и умети и знати , оно што Немац вели: Коппеп ипс! ^1б8еп. Основ обуке је, као што рекох, ирестава. Но преставе се не добијају механички, но аосредно , те онда једна другу ствара, изазива и дотерива (модиФикује). Ово је другим речима: Те преставе не даЈе само учитољ, но њих прима, ствара, умножава и дотерива и ученик својом т. з. сарадњом , која је разног облика, као гледање и схваћање, сравњивањ^, пресуђивање, а у тим формама је аажљивост или да речем дв'есност , па и арисебитост. Рекох, да је основа обуке престава. То се може рећи и за обучавање, саму радњу у школи, да му је основ иажљивост ученика, јер је она мало час споменута сарадница, од које зависи, како Ле да се буди ирестава. како ће да се араве редови арестава, који су основ знању; од ње, даклем, зависи како Ке учениији аредмет схватити и научити; а што је главно од ње зависи и онај морални део сваког иредмета. утецај н,егов на душу и гџлокуини рад њен у оа&е, што се све образује данас и у аравој школи за живот. Позивајући се и опет на искуство нам рећићу, да је свагда у сваком часу, дану или години тамо већи успех наш, где беше у школи пажљивости, а ван школе садруге јој послушности. Уверени, да је пазљивост тако важна, пазимо на услове