Школски лист

ШкојсеиЈ кст. „ттт Лиот" ивлази један пут у месецу. Предплата је на целу годинј 1 ф. 50 новчића, а ва Орбију 4 динара. Учитељи оа малом платом, као и богослови и цриправници, добијају лист у цола цене. Дописи и предплата гааљу се : Уреднигатву „Школског Листа" у Сомбор (Аустро-Угарска) Бр. 11. и 12. У Сомбору за Новембар и Децембар 1898. Год. XXX.

0 ВАШНОСТИ ПЕВАЊА У ШКОЛИЈ — По А. Бергману. Како по својем органу, исто тако и по садржини, музика стоји на средини међу пластиком и поезијом. Орган јој је виеином опредељени глас, тон , који ма да се опредељује временом , ипак је каквим телом — дакде усљед неког Фактора који у простору трепти — условљено, објективирано срество. Процес еманциповања од простора почиње већ у сликарству, у колико ова вештина преставља чулност у равнини; еманципација ова тек је у музици одређеније изражена, јер тон, ма да постаје под утецајем простора, сам ао себи ве& није аросторан. Потпуна и савршена еманципација од чулности настаје тек у поезији, чији се орган, говор, сасвим ослобађа чулности, пошто пресгављачка снага иесничког Језика не лежи толико у спољашњој звучности речи , колико у сликама, које занимају унутарње очи читалаца или слушалаца ; она се дакле налази у уиутарњој осетљивости. Овај посреднички положај, — који прииада музици, међу пластиком и поезијом и који она заузима по органу којим се реализује — може се применити и на садржину ове вештине. Наиме музика је тумач, изразилац душевних расположаја. То исто чини — и ако у мањој мери и с незнатнијим успехом — и сликарство, напосе сликаротво предела, које се баш с тога и може сматрати за пластичну вештину, која се граничи н додирује с музиком. Нарочито новији сликари предела, дају својим сликама извесган душевни расположај, пренашањем — на слику из спољашњега света — ведрине и натуштености, радости и туге своје душе, својег сопственог ружичастог или мрачног погледа на свет. Али овде је душевни расположај скучен на слику извесног предела, док се међутим у музици маниФестује сам душевни расаоложпј у свој својој самосталности. Ову самосталност своју поново губи душевни расположај, чуствовање, у поезији, — особито у лирици,