Школски лист

— 162 —

која се у осталом граничи с музиком, — али сасвим у другом смислу него што то бива при сликању предела. Код овог потоњег душевни расположај је ограничен простором, а у поезији мишљу. Душевни расположаји, чуствовања, не могу се тумачити речма друкчије, него у облику мисли, посреством, у реченицама изражених, пресуда. Чуствовање, душевни расположај ниЈе могуће изразити речма као нешти самостално, голо, наго, без односа на какав предмет, узрок, циљ. — Музика пак изражава само чуство, душевни расположај као нешто сасвим самостално. С ове тачке гледишта — са које посматрамо овај предмет — у томе баш и лежи с једне стране сиромаштво музике, с друге пак њезино богаство према поезији. Музика не може обележити узрок и предмет њоме изражених чустава. Опа се може радовати, тужити, тежити, уображати, одушевљавати, али не може именовати предмет и определити узрок своје радости, жалости, тежње, уображања и одушевљења. Истина, било је и таквих композитора, који су се подухваћали, да не само изразе поједина чуства, него и да сасвим детаљно, помоћу музичких гласова, испричају и саме догађаје; такве су нпр. композиције: уништење Москве, абукирски морски бој и др. Али сви ти, поред сва.те своје подузимачке смелости имали су ипак и толико обазривости, да су поједина тежа места у својим композицијама објашњавали речма, које су над музичке знаке натписивали, из чега се види, да ни сами нису били убеђени у савршену моћ изражавања ритама и гласова, и да су држали, да ће бити и таквих слушалаца који ће их криво разумети. Оваква изопачавања у музици, довела су била не једног критичара — а међу тима и Ханслика — да одреку музици сваку идејалну садрживу, тврдећи да је мелодија и хармонија која постаје од гласова, уједно и облик и садржина музике. Ову претерану тврдњу може врло лако опровргнути у музици сасвим невичан али здравих чула и пријемљива срца — лајик, и то оним утецајем, који на његов душевни расположај чини, један добро одсвирани класички музички комад. Та и најпростијег момка раздражи енергична, а ожалости тужна свирка. Музика дакле заиста има своју садржину и она је у стању да изрази чуства, душевне расположаје, али без сваке одређености мисли. У овом погледу је сиромашиија од поезије; али се та сиромаштина њезина с другог гледишта може и мора сматрати за богаство њезино. Музика није толико неспособна, да не би могла одредити мисао, већ се она, баш она сама, одриче те одређености, јер није на љу скучена. Она