Школски лист

— 2 —

у очи да је тиие необичну важност хтео подићи речима и саветима својима. Нрви догађај је завршетак јавнога рада његова у Галилеји, У к Р а јУ■> г Д е ј е провео већи део приватнога и јавнога живота свога. До какве се само величанствене речитости уздиже он том приликом, будући дотле увек једноставан у говору. Његове су речи и до тада чиниле дубок утисак на све слушаоце, а особито на простодушнији свет, и ово је првина у животу његовом, да се при једној обичној поуци ради већег упечатка послужио овим спољним средством, да је по примеру старих пророка театралан био. Седнувши на земљу као да се спрема за какво важно дело привикну једнога дечачића, постави га до себе међу апостоле и загрли га да би им у живој слици показао ко је најпрви у царству небеском и какав изгледа најбољи васпитач. Други се случај десио мало времена по том у Переји. Матере донесоше нејаку дечицу да их Спаситељ благослови, а аноотоли сметнувши с ума како он воли децу и како о њима суди, одбијали су их грдећи и претећи. Они су држали да Опаситељ има преча посла, а не да се забавља са децом. Благи Спаситељ наш негодовао је на овај њихов поступак, па их је и укорео овим благим речма: „пустите те мале к мени и не браните им, јер је такових царство небеско", и то само такових, као што се види из раније изговорених речи његових: „ако не будете као деца, нећете ући у царство небеско" (Матеј 18, 3), а те исте речи поновио је и овом приликом. Бити као дете, не значи не видети царства небеског, него шта више, који је као дете, томе су широм отворена врата рајска. Ученици су држали, да је божанском учитељу испод достојанства, да се бави око деце. Тога ради он с нова истиче важност и потребу дечје смирености. Баш се душа његова понајвећма подударала са душом дечјом као што ћемо кашње видети. Детинство је важно доба, те с тога и захтева божански учитељ и васпитач, да му се деца за малена приводе. Тиме је он нама наложио да упознајемо младеж са вером његовом, освештао наставу у вери и науку хришћанску обележио као . најпретежнији предмет, особито кад имамо пред собом децу. II. Љубав коју је божански васпитач указао деци и њезин васпитни значај. Љубав Спаситељева спроћу деце види се у свој величини но том, што он самога себе обећава у награду ономе, који прими