Школски лист

- в једног од „мадих" у име његово, и у једном и у другом поменутом случају. Оба ова случа}а осветљава с те стране један трећи случај, који се десио у храму Ооломунову некако пред распеће њвговЈ и овом приликом искаче на видик васпитни значај његове љубави као нрикладног средства, којим се изазива у деце љубав. Дете по својој скромности и смирености је најсавршенија слика и прилика Христа сина божјег. Због те моралне једнакости детиње са Христом с једне стране, а с друге зато што је дете пером и крштењем везано за њега и носи име његово, и не држи он друго, него да су он и деда једно, ге ко децу прима у име његово, тај нрима њега и оца његова, јер су он и отац једно исто (Марко 9, 87). Христос тако силно милује децу, да он сву љубав и милост своју преноси на онога, који њих пригрљава на топле груди своје. Он држи да такога довољно не награђује, ако му као оно кћи Фараонова рекне: „узми ово дете, а ја ћу ти платити" (2 Мојсиј. 2, 9). У оном часу, у ком примимо дете у име његово, Спаситељ даје нам у дар самога себе. Сем себе самога сваку другу награду за ту услугу држи маленом и ништавом. Да би очигледно изразио љубав своју према деци он их је у сва три пута, о сва три састанка с њима још грлио, мећао руке на њих и благосиљао. Као што он а с њиме и небески отац његов сматрају да ко прими дете тај њи прима, тако исто држе они да се све оно што се деци учини и њима самима још у већој мери учини. Зато и каже Спаситељ, да су анђели малих сведоци пред престолом божјим за све оно што им се учини. Једном ће судија и давалац награде рећи: „заиста вам кажем, што учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте, а кад не учинисте једноме од ове моје мале браће, ни мени не учинисте." (Матеј 25. 40, 45.) Изједначивање интереса мале деце са својима, што се види из првога догађаја, када се ученици препирали о првенство, стоји у складу са строгопгку захтева његова при другом случају. Да би се и с те стране уочила веза између оба случаја, треба имати на уму, да примати децу у име Христово толико значи, колико васпитавати их у његовој науци, приводити их к њему васпитањем, или да се изразимо речима Спаситељевим не кратити деци, да следују за Христом већ по природном нагону своме. Јер као што љубави према бдижњем у опште, то још више васпитању служи за основ јединство изједначење, једноликост ближњега односно питомца са Богом, а смор је и овоме и оној очување и усавргаавање ове једна-