Школски лист

кости и једноликости односно спајање са Богом. Да је снрха васпитању срећа, то нам каже сам разум. А да савршена срећа и на небу и на земљи може бити само у вези са Христом, да је само Христос смер васпитаЊу, то нам он сам каже оном приликом, када је децу благосиљао: Еле други догађај је допуна првоме. (Наставиће се.) Сомбор. Милутин Гавриловић, свештеник. УЧИТШКА САВИЈЕСТ. Пише : Јелица БеловиЂ-Бернадзиковска. „Вапа 1ои(;е егеа4иге ћишате, ј) у а ип Неи ваоге, ез4 сотте 1е 8апе1;иа)ге Де 1'ате . . ." Оирап. У сваком срцу људском има свето мјесто — санктуариј светилиштс душе — каже велики педагог. То је свето мјесто у срцу људском, у срцу добра учитеља савијест његова. И'з савЈести сво^е црпа он сву ону силну и снажну науку за свој мучни али заносни васпитачки рад, црпа и сву ону науку које нема у теоријама педагошким. Из оавјести своје вади добар учитељ дневице хиљаду мудрих упута и савјета, које иначе нигдје наћи не би могао, савјест је његова најбољи његов савјетник, вођа његов, судија његов, каратељ његов, најслађа његова награда и најоштрији ггријекор. У школи се сакупило којекакове дјечице. Једна су лијепа, умиљата и симпатична као голубићи или анђелићи, а друга су опет немила, непријатна, неугодна, одвратна. А све ипак треба да једнако пригрли добро учитељско срце! Сва су она дошла к њему, да траже љубав, сви имају једнака права на доброту његову. И она лијепа и она јадна, прљава, немила. Нико оваку дјечицу не воли, па често ни сама рођена мати, ни иста очиња груд. Само учитељ не ће одбацити ни ово запуштено, непријазно, дивље сироче, његова му то савјвст не да , ако би га можда и којекакове предрасуде и обзири од тога, детета одвраћали. Савјест му његова говори умиљатим и њежним гласом: „Де учитељу, пригрли јадника малог, ти му можеш бити и отац и мајка и све на свијету, ти му можеш бити добар геније, ти човјека можеш из њега начинити ! А нема заиста љепше мисије од ове, добри учитељу, узорни учитељу, пригрли ово сироче!" Овакоме гласу нико не може да одоли, то су небеске ријечи, оне нађу нута до средишта срца, н о чем те