Школски лист

Бр. 2. Год. XXXI.

I ф . 50 новчића, а 8а СрИију 4 двнара. Учитељи са мадом платом, као и богослови и принравници, добијају лист у пола цене. Дописи и предплата шаљу се: Уредништву „ШКОЛСКОГ Листа" у Сомбор (Аустро Угарска).

У Сомбору, 28. Фебруара 1899. године. БОГ ДЕЧЈИ ПРИЈАТЕЉ. — Патер Север Рауе. II. Љубав, коју је божански васпитач указао деци, и њезин васпитни значај. (Наставак.) Сад је на реду да у допуну ономе, што смо до сад докучили, детимичан поглед бацимо на трећи случај, којом приликом се Христос Спаситељ опет показао цријатељем дечјим. Од напред поменута два догађаја један се збио у Галилеји, а други у Переји а овај трећи по промисду божјем у Јудеји, опет у једној од главнијих покрајина и овај није тодико поучан колико сјајан. СЈајем премаша он прва два догађаја. Тада не беху очевидци само апостоли као о првом призору, нити неколицина између њих као о другом, него сав народ што се слегао из свих крајева Палестине на празник Пасхе. А позорница овоме догађају није била обична кућа као оно пре, него храм у Јерусалиму. Као што је Спаситељ на почетку свога живота изабрао невину децу, да буду јавни сведоци његове Спаситељске улоге и божанства његова — а то су била она деца, која су, да би се он дететом спасао, платила својом главом, — тако је исто и на измаку земаљскога живота својега опет изабрао децу, да му буду јавни и свечани сведоци његова месијанства и божанства. Као што су дечица у Витлејему, месту његова рођења, писком својом славила и величала божанско величанство његово, тако су исто деца у Јерусалиму, месту његове смрти, узвикивала и клицала: „Осана сину Давидову". На клицања дечја првосвештеници успламтеше гневом и довикнуше му: „чујеш ли шта ови веле?" А Христу Спаситељу