Школски лист

— 18 —

мило то беше па им рече: „јесте, чујем. Зар нисте нигда читали: у устима мале деце и која сисају чиниш себи хвалу насупрот непријатељима својим, да би учинио да замукне непријатељ и немирник" (псалам 8, 2). А тиме им је рећи хтео: ето безазлена деца у мени упознају месију и славе ме славом достојном а ви, којима би то пре свих других у дужности било, гоните ме као крвни непријатељи. Деца су моја снага, моја победа над вама, непријатељи моји. Док се у овум речима Спаситељевим, у храму исказаним, поново огледа с.једне стране љубав његова према деци у свој сили својој, дотле с друге стране поступак ове деце у Јерусалиму служи као згодна допуна свему ономе, чему нас је Христос Спаситељ хгео поучити с приликом два прва случаја. Љубав дечја према божанском пријатељу очитована већ први пут а још боље при благосиљању деце — јер су деца волела друштво Христово, („не браните им" значи, да су деца сама. желела Христу приступити), — истом је синула пуним сјајем у храму Соломунову. Ни на самом светом месту, у дому божјем не могоше деца срцу одолети, да га с најодушевљенијим усклицима не предусретну. Када би потражили разлог стању, за што је божански пријатељ дечји на тако очигледан начин хтео да нам послужи за пример, како треба децу волети а и у којим чинима љубав своју према њима показивати, нашли би га у томе што се без узајамне љубави изЈЈеђу детета и онога, ко се бави око њега, око његова васпитања и упућивања, не да ни замислити да се може на њ вршити трајан и благотворан утецај, а овај је много лакше вршити, док су деца мала, него после кад одрасту. На једну страну је потребно да се васпитач одрече себе, да се жртвује и сав се преда детету, а на другу да срце детиње осећа неодоливу силу која га вуче к њему, и да се у својој љубави преда своме васпитачу. Тога ради и осуђује Спаситељ Фарисеје, што поткопавају темеље истините љубави дечје према родитељима. Само на земљишту јединства душевног, само кад су срца обе стране стопљена у један осећај васпитање може успевати. На самоме себи показао је Спаситељ да деца онога, ко их у истину воли и покаже то на прикладан начин, награђују својом љубављу. 11о речима једнога старога ФилозоФа: „ако си рад да будеш љубљен, љуби ти најпре друге," што су и св. оци прихватили мора се непокварено и чистом природнопгћу испуњено срце дечје