Школски лист

- 45 —

па га је овај велики покојнигс повратио у живот и дао му толико снаге, да је данас тај завод постао дика и понос бечке муниципије. Друго је дело, мушка учитељска школа у Бечком-НовомМесту, која је под његовом првом управом добила полета, а трећа је установа приватне девојачке гимназије у Бечу, коју је овај велики покојник помоћу пријатеља подигао и уз „Седагогијум" придружио, те сад и та једина женска велика гимназија у Аустријској иоловини наше државе даје женске матуранте вишим школама. Осим тога био је овај велики покојник још проФесором на бечкој, такозваној, академској гимназији, на реалној гимназији бечкој у Леополдовом предграђу, на Демергеловом бечком девојачком инштитуту, и на женској учитељској школи у Бечу, која је такође процветала под његовим руководством. Поред тако свестраног рада стекао је покојник опсежна практична искуства на свима гранама наставе, што је у стручним листовима давао, износио другима на углед; а најјача му је страна била Филологија, логика и историја старог века. Дело из ове последње струке изишло је и у књизи, којом је стекао угледно место у школској литератури баш с тога, што је у њој истакао културне моменте, као главне црте и што је умео да прикаже ствар врло јасним и одмереним писмом. Др. Емануел Ханак родио се 30. маја 1841. г. у Тешну, где је с одликом довршио и вел. гимназију. 1859. г. прешао је био већ на бечко свеучилиште, где је изучавао немачку литературу, Филодогију и историју. Године 1863. постао већ суплент на поменутој бечкој академској гимназији и онда је пролазио кроз све оне школе, које смо мало час напоменули, које као редовни учитељ и управитељ, које као помоћни учитељ, док 1881. г. није дошао на бечки „Педагогијум" за управитеља. Др. Емануел Ханак знао је какве га тешкоће чекају на тој пости, али љубав и гвоздена дурашност, која га је красила, савладала је све тешкоће и он је овај завод одржао на истој висини, на којој га је оставио његов славни предшаственик Др. Фридрих Дитес. На тој пости, у тој њиви, затекла га је и смрт, која је задала тежак удар „Педагогијуму" и свбм бечком учитељству, које је у покојнику имало не само изврсна учитеља и добра саветника, него и великог заштитника и бранитеља; а изгубило је у њему великог пријатеља и наше и хрватско учитељство, које је бивало тамо врло