Школски лист

_ 47 —

ПомоЈл учитељима У Француској. Министарство просвете сваке године за време великог шкодског одмора шиље но десет учитеља у иностранство, Немачку или Енглеску, да изуче језике тих земаља и проуче њихово школско уређење. Оваки учитељ том приликом добија по 200 Франака ирипомоћи. Издаци на војску И на школе. У Аустрији се издаЈе на војску годишње 258 милијуна, а на школе 25 милијуна; у Немачкој на војску 135 милијуна, а на школе 60 милијуна; у Италији на војску 346, а на школе 16 милијуна; у Шпаннји на војску 140, а на школе 6 милијуна. — Ето у каквој сразмери стоји војска и просвета и у овом просвећеном деветнаестом веку ! Р А 3 Н 0. Свети Синод отворен је лицем на Влаговести о. г. Краљевски повереник Је преузвишени барон Федор Николић од Рудне. Синодским седницама нрисуствовали су сви преосвештени епископи осим вршачког. За епископа бачког изабран је архимандрит манастира Крушедола високопречасни господин Митрофчн ШевиК. Личне вести. Парох сомборски преч. г. Мнлутин Iачјуиловип и главни сарадник нашег листа г. Стефан С. И.п:и(1 испослати су на благовЈ - естпичко деловање међу новообраћене православне у Сантову. Раду њихову желимо успеха. Узроци кроничних дечјих болести. ЗсћтнСМоппап] проучавао је узроке кроничних дечјих болести у средњим и вишим школама. Држао је свега 8300 оиита и то 5100 на мушкима а 3200 на женскима. Из тога је констатовао, да женска деца са 5 — 10°/ 0 више поболевају кроничним болестима него мушка. У нижим разредима средњих школа је са 5—10% мање болесних него у вишим разредима, — особито женским. Код ученика средњих школа у добу од 12—13 година опада број болесних, док међутим у вишим школама — па и у онима у којима нема предавања по подне — непрестано, али полако бива већи ; ово новећавање много је веће (75°/о) У оним школама, где се после подне држи цредавање. Према томе Факт је, да је више болесних међу онима који из школе излазе, него међу онима који ступају у њу. Од главобоље иати 14°/ 0 мушких, 30°/ о женских; крв ,тече на нос у 6°/о мушких, а у 9°/ 0 женских; од неспавања пати 2% мушких, 3°/ 0 женских; при ступању у школу има 12°/ 0 малокрвних, а у току једне године подигне се овај броЈ на 24°/ 0 ; код мушких пак при поласку у школу малокрвних је 4% — а на крају године већ 24°/ 0 . — Мушки ученици боље подносе приватне часове од женских, које су баш с тога више болесне, што их више муче свирањем и ручним радом. Чим женска деца оставе школу, одмах им се поправи здравствено стање, јер се више занимају домаћим пословима. У вишим женским заводима су већ много боље околности, Ј 'ер се у овима нарочита пажња обраћа шпорту. — У средњим разредима виших школа носе наочаре 28°/ 0 и овај ее број не мења До свршетка школовања. У средњим школама носе их само 5°/ 0 , али у вишим Девојачким школама већ 13 0 /о- — Ученици нижих разреда имају доста времена за спавање, али ученици виших разреда усљед многога учења и спремања