Школски лист

— 87 —

богат младић, којега је срце повукло к Исусу, па му је притрчао, клекнуо пред њим на колена и упитао га: „Учитељу благи" (Марко 10, 17.) и кад Христос разабра да овај још од детинства чини све 1Пто је он назначио за потребно, да се може ући у царство небеско, погледа га и веома му омиле (Марко 10, 21.). И као што је мало пре тога рекао да не бране деци долазити к њему, тако и овом приликом нозва младића овога да све остави и пође за њим. И по његову суду о богатству том приликом изреченом, да оно води у погибао, види се да му је веома жао било што младић не хте на позив за њим поћи. Овај догађај би апостолима на велико њихово дивљење потврда назорима Спаситељевим које је веп пре тога приликом оба призора с децом очитовао: „да ко не прими царство небеско као дете", другим речима ко не буде скроман, ко много не полаже на земаљско богатство, (Марко 10, 14.) „тај не ће ући у њега." Да је Спаситељ под речју „као дете" мислио душу њихову, те према томе и све велике, који су као деца, види се из самих његових речи. Први пут је споменуо за саблазан, која се учини „пред једним од малих, који у мене верују" (Матеј 18, 6.), о другом случају није рекао „њихово је царство небеско", него по сложном гласу тројице јеванђелиста, он је нагласио : „такових" је оно, а то ће рећи свих оних, који су као и деца, који имају исте душевне особине као деца. Још се то дадо извести из погодбе, на којој као на основи стоји тежиште оба нрва призора, из онога, што сам Христос тражи и жели од ученика. Јер ако је царство небеско само такове деце, и ако апостоли као и сви старији, морају бити деца, то отуда излази, да они и могу бити као деца: и то не могу бити по добу нити по спољашњости, а ни са Физичко-духовне стране, него с моралне, као што вели св. Климентије и Амврозије а и св. апостол Павле нас чини пажљивим овим речима: „не будите умом као деца, него злобом" (1. Коринћанима 14, 20.). Кад дакле Христос Спаситељ од свакога онога, који би рад био ући у царство небеско, тражи, да је као дете, и то истиче као главну погодбу, онда нам се само каже, да ли тада можемо бити чеда божја, ако и сами будемо као деца, да смо само тада деца божја, ако смо по осећајима и по срцу своме деца. (Наставиће се.) Сомбор. Милутин ГаврилОВИЂ, свештеник.