Школски лист

Бр. 4. Год. XXXI,

| ф. 60 новчића, а ва Србију 4 динара. Учитељи оа малом платом, као и богоодови и приправници, добијају лист у пола цене. Допиои и предплата птаљу се : Уредништву „ЦЈколског Листа" у Сомбор (Аустро-Угарска).

У Сомбору, 30. Априла 1899. године. БОГ ДЕЧЈИ ПРИЈАТЕЛз. — Патер Север Рауе. (Наставак.) Мисли Спаситељеве о дечјој смирености, као својству неопходно потребном васпитачу. Из напред казанога се види, да се човек само тада удостојава да се назове чедом божјим, ако је као дете, сем тога још и то, колику вредност и достојанство имају душевне особине, које човека дететом красе, те у коликој је цени и уважењу и само дете. По том се још види, колику љубав, пажњу и бригу дугује деци по примеру Спаситељеву његов заменик особито што овај свет и пакао непрестано устају, да слабо дете отргну из загрљаја Спаситељева, и лише га царства небескога. Божански Спаситељ наглашавајући с једну страну, да и васпитач ваља да је као дете те да је онако исто смирен и скроман, указује с другу и на обим те дужности осветливши то приликом спора апостола о првенству неколиким зракама божанске мудрости, те знамо које је похвално, а које грешно тежење к првенству у царству небеском. Обуку ли се апостоли у истину у душу детињску, добијају тиме подобност, да се свим срцем посвете деци, јединој њиховој бризи и позиву. Нико не може дати од онога, што нема: нико не може друге учвршћавати и одржавати у оним осећајима, којима није сам прожет, а још мање уливати их другима. Васпитач мора бити проникнут духом свога питомца, с њиме у том једно бити. Вудући да је питомац по себи нешто ниже. то се васпитач мора спустити нижем од себе, мора се унизити. Разуме се, да Спаситељ мисли само иривидно понижење, које се баш са те привидности довољно не узима у обзир.