Школски лист

— 50 —

Ваља нам имзти на уму, што је већ на једном месту речено, да је Хриотос Спаситељ једном и другом нриликом своје речи упутио само апостолима и да се оне тицале васпитачког позива њихова. Повод првом призору беше распра апостола око тога који ће од њих заузети већи положај као апостол у царству месијину, које настаје у цркви. Да је њихова аластољубивост на друго ишла, он би је могао и знао другим средствима сузбити. А узевши дете преда се хтео им је показати да се њихов спор противи суштини њихове васпитачке дужности. Други призор је изазван делом, којим се апостоли опет огрешили о васпитачки позив свој. Доказало се и једном и другом приликом, да они и не слуте. е се као главна погодба тражи од свакога, ко је рад ући у царство небеско, да је као дете, и да васпитање мора тежити као јединој сврси својој, да човека задахне духом детињим и да га у том и очува. Еле не само да они не би могли увести у царство небеско своје питомце, јер без поменуте главне погодбе не би ни сами достајали царства тога, те онда не би ни другима могли показати пут, који у њ води, него би их још наводили на путове, који се не слажу са сврхом нравога васпитања. Њихове мисли и жеље поклапају се са мислима и жељама Фарисеја и книжника, за које је Спаситељ рекао, да ни сами нису ушли у царство небеско, а ни другима не даду ући у њега. Нема сумње, да онај добро жели. који жели да у царству небеском буде што ближе Христу, ближе него сви остали, те тога ради ни апостоли нису зазор имали, да о том ставе питање на њега самога. Они нису питали, ко је од њих старији и већи, о чем се водио спор међу њима, него су питали у опште. Осетили су и сами апостоли, да је жеља њихова у онаком облику како је при распри изражена, за осуду, у колико није потицала из љубави према Христу, него из себичности, самољубља и охолости, те су за то постићени оћутнули, када их је Христос упитао, око чега се препиру. Вама је, рекао им је, намењено, да будете учитељи и васпитачи човештва, а ви се препирете, који ће међу вама бити већи у царству небеском. Но заиста вам кажем, ако не отурите таке грешне мисли и жеље, не ћете видети царства небескога ни овога ни онога света (Матеј 18, 3.). Одмах за тим је наспоменуо, како се долази до вишега положаја у царству небеском рекавши: који се понизи као ово дете, који тежи да сваку себезналу жељу, самољубље, властољубље, охолост и таштину што већма у себи угуши,