Школски лист

Бр. 8.

Год. XXXI.

„Школоки Лиоа" инлазн један пут у месецу. Претплата је на цел.у годинј 1 ф. 50 новчића, а за Србију 4 динара. Учитељи са мадом платом, као и богосдови е приправници, добијају лист у пола цене. Дописи и предплата шаљу се : Уредништву „Школског Листа" у Сомбор (Аустро-Угарска).

Ови се назори и напомене његове даду опазити из слике о соли (Марко 9. 50.). У тој слици он показује дужност васпитачеву, да тиме докаже да је као дете, што ће се жртвовати овој дужности непрестано се одрицајући себе, те да с једну страну утиче на своје питомце онако, као што со утиче на јела, а с другу да са својим друговима, опет пун пожртвовања, живи у миру и складу. Радије, напомиње божански дечји пријатељ, ваља све и сва жртвовати но учинити саблазан пред једним од малих. У старом завету морала је свака жртва посољена бити. Со пак има двоструку особину, да зачињава јела, да им позајмљује пријатан кус и да препречује трулеж, те је према том сољење жртве имало значити, да је она Богу угодна и да јој је цена вечита, да ће дакле иза сваке посољене жртве доћи и награда у вечном животу. Исто тако, вели Спаситељ, сваки васпитач који се одриче себе, који се радије лишава најпотребнијих удова, руке, ноге или ока, него што ће њима друге саблазнити, сољу ће се посолити као жртва Богу угодна а сваки онај који нема у себи пожртвовања, који ће пре руком, ногом или оком саблазан учинити, него их дати ишчупати, опет ће се као нека жртва али жртва божје правичности огњем пакленим посолити. Пожртвовање самога себе, које се иште од васпитача, има свој корен у урођеној дечјоЈ понизности, а ова је'та со, која сваку неч-истоту уклања. Дете је свом душом по себи предано, оно даје да'15ђ с њим све чини. Својом тедноставношћу и понизношћу влада

У Сомбору, 31. Августа 1899. године,