Школски лист

— 114 —

се оно по оним Спаоитељевим речима: „ако те ко удари по десноме образу обрни му и други; који хоће да ти узме кошуљу подај му и хаљину." Без ове понизности, урођене у сваком детету, без ове готовости на пожртвовање не да се*-замислити хрипгћанско васпитањете је сваки хришћански васпитач, који верно врши дужност своју, баш тиме што у срцу свом угушава свако самољубље, жртва, од које се мирис без престанка к Богу диже и његово благовољење је на њој. Ко хоће да дете васпитава а не да га квари и саблажњава, тај не сме пре свега мислити на своје „ја", јер је овоме у свему частољубивост полазна тачка, покретач и мета. Он не сме тежити да буде већи, мора бити несебичан, свагда вољан да духовном сољу све оно што смета племенитим побудама, сав квареж уклања. Он се мора одреЈаи свега чак и телесних удова ради Бога и ради деце, која су са Христом једно. А ову жртву он не може нринети, док се не одрече свога „ја" угледајући се на Спаситеља, који' је, да би нас ка оцу привео, узео на себе обличје слуге али не да заповедајући послужи, него да служећи тражи изгубљене овчице и да их срећнима учини, не да као народни кнезови што заповедају народу него да себе даде у откуп за многе. (Матеј 20. 25.) (Свршиће ее.) Сомбор. Милутин ГавриловиЂ, свештеник

ПОФТСРНА ШКОЛА И НАСТШ ЈОЈ. Посвећено : Учитељству српском. Тврдо убеђен, да ће људска заједница само тада стално напредовати моћи, ако јој сваког појединог члана са религиозноморалним осећајима однегујемо а за живот нужним, специјалним знањем снабдемо. С тога, добротом уредништва „Школског Листа" пуштам у свет мисли своје, како би се то и остварити могло. Но, да ли би исти пут и цељи одвео — то остављам цењеној критици. * ПоФторна школа стоји код нас Срба још у оном стању, у коме су је засновали оснивачи јој 1868. год. уређењем државним. На име, реФормирајући тада нар. основ. школу, беху сви уверени и уверењем занети, да је основна школа (разумев овде првих шест разр.) потпуно моћна душевно и реално образовати будућег члана