Школски лист

- 124

Уставно-успавна песма. 1866. Буји, паји, чедо драго, Србијице мала, Доста си се нарадила, доста насиремала, Ко иоточић тихо шушти, Дунав, Дрина, Сава Само тихо, само тихо, наше чедо сиава! Уранили као вешци кланци неваљани, Зипарају прије зоре Пруси, Талијани, I! комшија твој је усто, па се нешто брани, Ох, не знају како ј' слатко спават на тенани. Отварају с', обијају с', будућности двери ! Народи се утркују као горске звери, Отимају с', наваљују, ко ће проћи први, Буји, паји, чедо драго, Душанова крви ! Нек се знаде да смо славни! „Мало нас је ал' смо људи", Не боји се Србин смрти, „Јунак нам је био дед !" Врашке песнпце, Све седимо певајући После ручка иротегли се:. „Устанимо сад је ред." „Ево деснице !" Кад пијемо црвенику Соколи смо, Србенде смо. Мило пиће то — Бољи него наши стари, Заклињемо с' како ћемо Понајбољи у сватови, „Светит Косово!" На даћама и свечари. итд. Чича Мија. Сећаш ли само оних силних чаша ? Та момак си био, први до гајдаша, Ал' си и терао два гојна чилаша. Јест ородо си -много, остало је мало, Оџак ти се круни, свинче ти липсало; Куд год око бациш, буџак на те зине, Јер Је свуда пуно, ал' пуно празнине. Па сирота деца, па сирота жена! Јест тако је брате, ал' и радит треба, Не падају данас печенице с неба. итд. Видов-дану*). Ти чиста водо из каљавог врела, Ти чегртаљко слободних начела, Гласило лова, параде и смотре! Ала га умеш говорит на звезде, Шта Фазани раде, како коњи језде, Како се здравља при овом асталу, Како се игра на ономе балу, *) Видов-дан је био подитичан дист што је у шевдесетим годинама у Београду иглазио.