Школски лист

— 182 —

Нека одгаја моралне људе, карактерне, поштене, јер то је страна, која показује човечје лице. „Љуби свога ближњега као сам себе" вели св. писмо, није ли то најсавршенији морал ?! . Учитељ треба, да развија љубав према своме ближњему. Затим љубав према ономе, што је свето, узвишено, вечито према Богу. Но човек не треба само да зна шта му ваља чинити, него и да има и вољу, да може то извршити. Учитељ нека цпроба своју децу у делу, јер онда је постигао циљ. Човегс може само таковим радом веровати, да одговара своме позиву и надати се, да је то спас човечанства. Свакоме је учитељу у томе раду пространо поље, као и начини и средства, која му стоје на расположењу. Но при свем том раду мора увек примером бити не само у теорији, него и у остваривању. Покрај историје свештене, стоји му на расположењу " и светска, а нарочито српска, где су историјске личности окруњене врлинама. Та колико је примера где је Србин све жртвовао само да остане веран завету и св. православљу ! Па и кад је свога непријатеља сузбио, није ли он опет као с братом живео ?! Та у историји нигде спомена нема, да су Словени — а особито Србн са заробљеницима круће поступали, него са осталим слободним људима. 0 дужностима, које мора вршити, не треба ни говорити — ту мора како рекох бити пример. Дом његов, нека се слика у њему а он у дому. Покрај вере потребно је успоредо с тим, да учитељ развија и другу идеју — која је уско спојена с православљем —- идеју народности. Кад дете почме спознавати делове свога тела и говорити: ово је рука моја; кад каже „ја" место трећег лица (нпр. своје име „Петар"), онда кажемо, да се у детету рађа свест а из овога самочуство (само осећање). Из овога пак родољубље. Сваки народ развија идеју своје народности а нама је то најпотребније, јер је то заслон наше св. православне вере, чувар наше народне индивидуалности — српске нар. индивидуалности. С тога мора учитељ у деци развијати народносну идеју — идеју Српства. „Национално васпитање чува и снажи народне врлине а смањује и искорењује мане" вели Др. Бакић, но и при васпитању националном треба пазити, да се развија „пансрбизам" а не дати,