Школски лист
168
кр. саветник, школ. надзорник торонталске жупаније.
АНТОНИЈЕ ШТАЈНБН
Месеца септвмбра о. г. умрво је у Великом Бечкереку Антоније
Штајнбах кр. саветник и школ. надзорник торонталске жупаније у својој 64. години живота. У торонталској жунанији велики је број наших школа, које беху под његовим надзором, па за то не ће бити излишно да се у неколико упознамо и ми Срби са радом овога раденика на пол-у школарства. Ми знамо да државни надзорниди код наших школа често траже длаку у јајету. Покојник није био од те врсте људи, него је био у истини педагог, који се радом својим уздигао на висину модерне педагогије, те је са тог гледишта и вршио своје дужности. Познавајући скроз праву сврху нар. школе и дух наставе школске, јер је и сам нуних 17 година радио као учитељ на основној школи, оцењивао је успех школе са строго педагошко-дидактичког гледишта ; пажљиво је пратио рад учитељев и на стеченом искуству, учитеља је у предавању датом приликом поправљао ; све Је то чинио пријатељеки, као што би старији друг млађем на услузи бивао ; био је искрен пријатељ учитеља и само у ванредним приликама, ако је зар то интерес школе захтевао, показао би се и као претпостављена власт учитељева. У својој дужности волео је претрпети и пребацивање извесних жупанијских Фактора, него што би се огрешио о своје педагошко уверење, што се вишо пута дешавало, а учитељство наше можемо слободно ре^и узимао је у заштиту и није дозвољавао да се подваљује зар оно, о чему је он уверен био да не постоји. Такав један случај да наведемо, па ће се видети колико је био правичан и знао се узвисити на праву висину свога позива. Еило је то пре 2—3 године. У Панчеву је била скупштина државних и општинских учитеља торонталске и тамишградске жупанаје, на којој је и покојни Штајнбах био. На тој скупштини је био и знатан део Срба учитеља. Један члан те скупштине говорећи о народној настави предлагао је да се скупштина преставком обрати на министарство просвете са молбом да све вероисповедне школе узме држава у своје руке, а нарочито оспособљење учитеља да се добија само у државним гтрепарандијама, јер из вероисп. препарандија не излазе учитељи са довољном спремом, па да би били кадри одговорити потпуно свом задатку. Овај предлог наперен је био очевидно на све Србе учитеље, који нису оспособљени на држ. препарандијама. На тој скупштини наши учитељи осећали су се неправедно увређенима, али ко би се усудио у данашњим приликама супрот таких подвала јавно устати. Па и овде је ноказао покојник своје ненристрасно и цраведно суђење, које га карактерише као честитог и праведног старешину. У оном тренутку, када цела скупштина Френетично одобраваше разлагање овог предлагача, Штајнбах устаЈе те свечано изговори ове значајне речи : „ Госаодо, не слажем се са разлози иредлагача, и свечано се ограђујем иротив његове изјаве, којом тврди да учитељство из вероисаоведних иреиарандија не излази са довољном сиремом; ја ево