Школски лист

171

дана. Како тај извештај за наше прилике није од велике важноети, не ћемо овде да га преносимо. Међутим на теоретској конФеренцији читао је један практикант свој реФерад о књизи Др. Вилмана: „Дидактика као наука о образовању".*) Носле реФераде Др. Рајн учинио је неке напомене и примедбе. Тако на 9. страни своје „Дидактике" спомиње Вилман као педагога и Ла Сала (Ха 8аШ.) Како има много њих, који не знају ко је био ЈГа Сал, добро ће доћи ови податци: ЈГа Сал, рођен је 1651. и био је свештеник у Рајсу, у Француској. Године 1680. подигне он школу „Браће Христовог живота", која је била потпомагана језуитским новцем. Кад је Ла Сал умро у његовој школи било је 9000 школске деце са 200 учитеља. Он је у својој школи снажио црквено васпитање. Но ипак та школа није била у тесној вези са језуитизмом. Кад је укинут језуитеки ред у Француској, та је школа и даље остала. Данас имаде у њој 850,000 деце, са неколико хиљада учитеља. Ла Сал је живи пример љубави према народном подмлатку и наетојавања за боље образованом омладином и народом, јер је он жртвовао све своје имање, подигавши и издржавајући школу из својих средстава. На 19. стр. набрајајући заслуге школе, Вилман вели да школа чува децу од приморавања на јак телесни рад. Истина, да школа може да чува децу од приморавања на ]ак телесни рад, посао, али и то само деломично, а не са свим. Особито у градовима, где Је индустрија велика, може школа врло мало да учини, јер ту не само да се деца употребљавају после школских часова на телесни рад, него се у опште и не шаљу у школу. Тако статистички податци показују, да је у Саксонској прошле године 250,989 деце употребљено за индусгријски посао, а од тога броја било је 40,499 деце испод 12 година. Дабоме, да и држава донекле регулише то стање, јер је издала закон по коме се деца не смеју употребити више од 6 часа дневно, али^ и то је много, кад се узме у обзир потреба опште образованости. А не треба ни то заборавити, да се рани улазак у живот, доцније јако свети на детету. Најчешће последице су: преступи сваке врсте и неморал. Надовезујући на то и сравњујући наше прилике с немачким, морамо рећи, да је код нас у том погледу бар добро, и ако се наша школска деца у неким местима више налазе у пољу, него у школи. Но и ту није тако велика *) 0г. О. \УШшаш1: „ВМакЦк а1в В1Мип§в1бћгб", 1. и. II- ВаМ. Вгаипас1ше1§ 1895'