Школски лист

— 178 —

1. У овом веку изумире рационализам сам од себе, са свог неисторијског смисла. ЈБега је Лант поништио својим критицизмом, Хербарт и Песталоције још су једном ногом у рационализму, али их је Кант сасвим извео из њега. На њих су у многом погледу упливисали Гете и Шилер , јер су обојица били противници те епохе. 2. Лласицизам су створили Гете и Шилер. Али је тај класицизам био скроз аристократски. Тек је помоћу универзитета улазио у школу и у народ. — Он се поделио на две гране, на хуманизам и на реализам. У тадањим гимназијама превладала је била хуманистичка, а у реалкама реалистичка струја. Песталоци је био за хуманизам, али га није хтео да ограничи само на најниже слојеве. него нека се он уведе од најмање па до највеће, од прве па до последње школе. Са те счоје идеје је Лесталоције и ирави оснивач народиих школа у данашњем смислу тих речи. И док је Песталоције више делатности развијао у основној школи, Хербарт је више нагињао гимназијском хуманизму. 'Гу се он толико одушевљавао за хуманизам, да је Одисеју предлагао да се учи пре свију предмета. Но Хербартова заслуга не може се опорећи ни ту у погледу народне школе. Он је Песталоцијев покрет чувао од површности. ПесталоциЈеви ученици прешли су у Формализам, а Хербарт се против њега одлучно борио. 8. У 1800. год. романтика је била на влади. Она је веома одушевљала Гетеа, Шилера, Канта, Хербарта и Песталоција. Хербарт и Песталоције најближе стоје романтизму, јер он је највише истакао индивидуалну страну човечију. Међу тим романтизам је и у другом погледу важан, јер су Хербарт и Песталоци истакли одговорност васаитачеву ирема своме народу , а то је од не мале важности. Та ће се важност пренети и у нови век, а то је неизмерна срећа ва народ и његов напредак. Кад пак сравнимо друштвено стање учитеља онда и сада, не ћемо бити сасвим задовољни са садашњицом. Са каквих разлога, то нам је свима познато. Рекли смо, да су Хербарт и Посталоције пратили педагогику у целом овом веку. Нема сумње, они ће прећи и у нови век, а са њима прећи ће и тежње, које у повог века чекају своје остварење. Те су тежње у кратко сведене, ово: 1. За основно школе нека се образуЈе општа основа. 2. Наше школе нека буду васиитне школе, а не школске касарне, школа не сме бити иретоварена, и школи морамо осигу-