Школски лист

— 184

У градиво очигледности са иотпуним правом можемо уврстити и дечије позориште. Идеје моралне садржине (љубав, слога, милосрђе, нослушност, благодарност, понизност и т. д.), које су веома важне за утврђивање моралног живота у деци, најбоље и са успехом постигли би приказивашем позоришних представа за децу, у којима су дотичне идеје развијене. Приповетке су моћне у погледу развијања моралних идеја у деци, али — како већ рекох — немају толико моћи као позоришни комад, у којем је какова морална идеја очигледно истакнута. У приповеци дете слика само лица, предмете и догађаје по своме уображењу, но чесго пута сасвим противно слика, него што је у дотичној приповетци замишљено и истакнуто, оно тада обратно схвати, и тиме би цељ, која се хтела том приповетком постићи, промашена била. У позоришној представи дете има живе слике, не мора оно само да слике извађа; радње, лица и предмети, све се то нред њим живо збива, све оно то види и чује, види у истини онако како је, и у томе случају позоришни комад приповетку надмашује и побија. Гледањем позоришних представа развија се у деци укус и чула им се на најуспешнији начин вежбају. Из свега овога видимо, да дечије позориште као педагошко сроетво ову би неизмерно важну цељ донело: деци би вољу челичило, ум бистрило, срце оплемењавало, укус у деци развијало и чула им вежбало, на најлакши начин. Па зар да ми пропустимо оно из чега се тако голема добит црпе? С материјалног гледишта дечије позориште такођер има своју неоцењиву вредност. Одомаћивањем истога могли би се на најдостојнији начин одазвати изреци из св. писма: „Буди сироту помоћник !" На селима деца сирота боса и јадно одевена, а тога и у варошима има. Зима дуга. Та јадна дечица зебу. Како да им помогнемо ? Од куда ? — виче се. Ево како! Зими долази светац за свецем. Школска је дворана доста пространа. Учитељи, као пропагатори свега онога што је добро и корисно, чиме може свој српски народ унапредити и од зла уназадити, нека настоје око ширења дечијега позоришта. Учитељ нека свецем и недељом сабира своје ученике око себе и нека их поучава у каквом позоришном комаду. Кад су деца већ тако извежбана, да научени комад и приказивати могу, нека се одреди једно цосле додне за такову дечију