Школски лист

Бр. 3. Год. XXXII. Школски 1ист. ттт тгпдеки Лист" ивлааи један дут у месецу. Претплата је на деду годину 3 круне, а аа Србију 4 динара. Учитељи оа мадом платом, као и богослови и приправници, добијају лист у пода цене. Дописи и предплата пгаљу се : Уреднигатву „Школског /1иста" у Сомбор (Аустро-Угарска). У Сомбору 31. Марта 1900. године.

ЗАНОС У ШКОЛИ. Пише : Јелица Беловић-Б орнадзиковска. Рад без заноса у узгојној је струци само пола рада, само пола вриједности. Он ће родити плодом, али мршавим, сухим, кржљавим — то је плод као она салата и онај рани кромпир без боје и права сока. Занос је сунчана топлина на пољу васпитања рада , топлина под којом буја и најслабије сјемење и најболесније срде оздравља. Али је занос уједно и нешто, што се купити не да, што се кикоме у душу улити не да. 0 кад би у онај свети час, кад млађани учитељ и учитељица прима први пут у своје руке свједочанство зрелости за вршење учитељске службе — однекале долетио геније идејала са светом урном заноса и кад би ову принео на уста новог учитеља, да се из ње заноса напије! Не кажем да нема радника, којима у души гори света искра — има их хвала Богу и ми се њима дичимо, ми их благосиљамо — али их има премало. Свеопћи индиФерентизам та немила карактеристика нашега доба задахнуо је и многа учитељска срца, те им не да, да свом душом пригрле свети посао свој. „Ама радимо ми — ако и нијесмо идејалисте!" Чујем где ми кажу, те се презирно открећу од мене. •Тест, раде, т. ј. држе своје школске сатове, долазе у школу и раде све што им се наложи, јер се стиде пред контролом, али да ове нема — знам, да би си често нашли милије забаве од школе! Они раде, јер добивају плаћу — али да ко рекне — „Овај мјесец нема плаће!" — колико би их остало уз дјецу ?! Не води их љубав дјеци, жива жеља нешто прикористити опћем добру, не води их свето надахнуће. Никад их не чујеш, да изван школе говоре о школи или о дјоди,.. да им казују опаске психолошког погледа на