Школски лист

— В4 дјецу, или искуства о дјеци и школи. Ријетко их видиш, да читају педагошке часописе, које су исггисали другови њихови пуни заноса и идејалне љубави за свето учитељско звање. Јели, ако кадикад узму у руке такове часописе, чине то поругљиво, презирно, омаловажујући труд и племенито настојање својих вриједних другова. Јеете ли икад то видели ? Ја јесам. И знајте, да. ме је горко бољела душа. Узела сам онај часопис, који је час прије лакоумно турила од себе ладна рука и њежно га однесем у ормар, као да је и тај сухи папир осјетио бол са неплеменита додира. А душа ми заплакала горке сузе. Боже мој, зашто ли уз племенитост вазда и подлост тако близу стоји ? Како могоше презрети своје рођено, свој часопис, рад своје околине? Какво је у њих срце? Кад већ не читају, кад већ ни морално, пи материјално не помажу — зашто честити рад презиром трактирати ? Како им то душа допушта? Мени то није ушло у главу. ЈСупују модне листове и немачке књиге — романе све на киле — а своје — арезиру ?! Ама то је смртни гријех, то је гријех тако велик. да за њега људске казне нема — али види Бог! Такови радници не могу да буду сретни. ни као учитељи, учитељице, а ни као људи. Само занесена љубав према идејалнма нашим највећа је срећа наша; кому је душа вазда пуна узвишених идеја, тај не може да буде несретан ; па ма доживио и понижења и ризочарања и поруга и подлости и сплетака, он је богаташ наспрам оних других, у којих заноса нема. На идејалним циљевима почива благослов Божји и ако не вазда благослов људски. Сваки је здрави идејализам реалистичан. Идејалан је у циљу, реалистичан у средствима. Не ваља се дакле никад ругати идејалистима, као да су они сви пусти сањари, који лове вараве утопије. Готово сваки корак напретка захваљујемо идејалистима. „Идејализам и занос два с.у културно историјска погодна свијета" казао је један велики књижевник. Највећи непријатељ заноса у школском раду јест: Протекција — тај горки отров за поштене раднике, који обично немају протекциЈе, та рак-рана која изједа карактере у људиа. Онај подли сретник, који има протекцију служи се обично њоме као варалица — трговац добром Фирмом, на рачун протекције занемарује своје дужности, на рачуп протекције вријеђа своје садругове, који му се у име те прогекције не ће да улизују, већ мисле поштеним радом у својих поглавара стећи признање, на рачун протекције