Школски лист
— 63 —
Трећи дан Ускрса 11. Априда пре подне сахрањен је Јован ђорђевић велико саучешће свију кругова престолнице краљевипе српске у Београду. ЈЈа опелу у саборној цркви чинодјејствовао је Митрополит Инокентије са многим свештенством а појало је београдско певачко друштво. После опела говорио је надгробно слово Драгутин Милутиновић професор велике школе. Нека је слава и вечити спомен у народу великом трудбенику на пољу иросвете народне Јовану ђорђевићу! В. -ј- Паја Путник један однајвећих јунака нашег времена и најодушевљенијих бораца за српску слободу преселио се у вечност на Цвети 2. Априла о, г. у Београду. Покојни Паја Путник родио се у Новом Селу године 1828. где му ј 0 отац био тада српски народни учитељ, а одраетао је у Онову где му је отац потом био парох ; српску школу свршио је у Опову, а пемачку у Панчеву, а гимназију у Карловцима. Године 1846. као гимназијски шестошколац био је први цензор младежи, и са своје даровитости, и пријатног понашања љубимац својих другова. Од 83 друга, који с њиме свршише о св. Илији 1846. гимназију, остало је сада у живот.у само још четворица, а то су : Лазар Захаријевић адвокат у Панчеву, Јован Димовић учитељ српски у Трсту, Лазар Захаријевић умировљени септемвир у Загребу, и писац ових редака Никола ђ. Вукићевић управитељ српских учитељских школа сомборских. По свршетку гимназије Паја Путник је слушао прву годину филозоФије у лицеју сегединском а другу годину ФИлозоФија на свеучилишту пештанском. На дан мајске скупштине 1848. Паја је са многим српским ђацима из Пешге, Пожуна, Еиерјеша, Сегедина и Београда био у Карловцима и у родољубивом заносу одмах се тај дан после подне уписао у народну војску, у којој је потом као млад иоручник године 1848. и 1849. чудеса храбрости чинио на бојним пољима на Јарковцу где је са -30 својих друга победоносно растерао 300 непријатеља, изгубивши само 13 другова. Исто се тако он и у другпм свим биткама отликовао, а после покрета као царски ОФицир премештен је био на бојно поље у Игалију, где се такође отликовао као неустрашиви јунак. — Поднесавши оставку неко је време био капетан сл. кр. града Панчева, а затим је прешао у Србију, где је у свима бојевима за ослобођење славно учествовао и узвишен био за подпуковника због својих великих заслуга на бојним пољима. Последње дане живота провео је као умировљени подпуковник у Београду, љубљен, поштован и уважен од свију Србаља, који су га познавали и с њиме се поносили. Писао је много о војеним пословима, од којих дела нека су само штампана. Бечна ти успомена честити и незаборављени друже из младости, и велики јуначе нашег доба! В. "ј- Никола МалешевиЂ професор на сомборској државној великој гимназији и многогодишњи ревносни члан и иредседник местног православног српског школског одбора преселио се у вечност 29. марта т. г. у 50. година живота, после кратког боловања. У покојнику је школа изгубила одлична и веома спремна наставника, Српство — одушевљена Србина, а породица — свога хранитеља. Оплакује га удовица гђа Александра рођ. Чордар, са три ћерке.
Покој му души!!