Школски лист

— 62 —

љавао српску гимназиску младеж за идеју Срнства и нравославља. Свуда је био отличан ученик. Свршивши филозофију носвети се учењу медицинских наука и као отличан нитомац Саве Текелије сврши I. и П. годину медицине на свеучилишту пештанском, где је био један од највреднијих чланова друштва младежи српске. Године 1846. на св. Саву држао је он у великој дворани Матице Српске у Текелијануму нун родољубивог жара говор о народном поносу, који је изишао у Српском Народном Листу. У Славјанци године 1847. изишло је његово дело : „Кнез Паво". Бурне 1.848. године у анрилу прекине учење медицинских наука и у друштву са осталом младежи српском проведе 1848. и 1849. међу Србима и у служби народа свог. Када се после нокрета установило у негдашњем војводству српеком, велико жупанство за Бачку, Торонтал и Вршац у Сомбору, позове Исидор Николић велики жупан, ђорђевића у своју канцеларију, где је као канцелиста у секретаријату делао. У то време превео је знаменито Шилерово дело „Сплетка и Љубав" на срнски то је његово дело представљало српско диле■гантско друштво у великој дворници магистрата сомборског. Када је 1853. године ус+ановљена нижа реална школа у Сомбору, нрепоручен је био он и још Један млад Србин за нроФесоре у тој школи, али у месго њих буду од Немачке владе у Темишвару наименовани за прве проФесоре у овој школи два Немца. — Наскоро иосле тога Јован ђорђевић изабран буде за проФесора српске гимназије у Новом Саду, где је заједно са наумрлим Др, ђорђем Натошевићем најревностније делао до 1857. године. Године 1857. ностане секретар Матице Српске и уредник Српског Летописа. 1859. на позив Данила Медаковића прими се уредништва Српскога Дневника у Новом Саду. Његовим неуморним настојањем основано је српско народно позориште у Новом Саду, коме је он био и управитељ, а године 1868. позван буде за управитеља српског народног позоришта у Веограду, у коме је звању остао до 1876. Те године постављен буде за управитеља и проФесора шабачке а 1878. премештен буде за управитеља београдске гимназије. Године 1880. постане управитељем учитељске школе, а 1888. наименован буде за професора историЈе на великој школи београдској. Године 1892. наименован буде за министра просвете и црквених дела, где се особито трудио око тога да народној настави у основним и у учитељским школама даде онај правац који јеједино за српски народ природан и поспешан. Али на жалост већ у априлу 1893. кад паде Авакумовићев кабинет, престане и ђорђевићева радња у министарству и он се врати за проФесора историје у велику школу, а 1896. буде умировљен. Његови многобројни књижевни радови штампани су у Србском Народном Листу, у Славјанци, у Летонису, у Србском Дневнику, Отаџбини и у другим повременим списима. За српско позориште радио је врло много и преводио је с немачког, Француског и мађарског језика најбоља дела. Такође је и многа оригинална дела пиеао. Јован ђорђевић ј е био човек благе нарави и сталног карактера, прави идеалиста, озбиљан научењак, п оштоватељ народних светиња и вере правосливне и ватрени родољуб српеки у правом смислу ове речи. У њега је била тврда вера да ће истина и поштење победу одржати над људском поквареношћу. Многобројни његови ученици, пријатељи и поштоватељи никад га заборавити неће.