Школски лист

5. Краљевина Шведска. Ту влада закон пд 1864. Кажњивост наступа са навршеном 16. годином, код већих злочина и од 14 година, ако је дете имало моћ расуђивања. Злочинци, који се не могу судски казнити, подлеже родитељској казни, или се имају сместити у какав завод. Блажија казна употребљава се код деце од 16—18 година, и то у извесним прописаним казнама. 6. Царевина Русија. Основа данашњег казненог права је „Звод законов " од 1765. Новији казнени законик створен је 1845. До 10 година дете је без казне. Ако дете испод 10 година учини какав злочин, нодлежи родитељској казни. Код деце од 10—14 година је казна искључена, ако се докаже, да је дете учинило злочин без моћи расуђивања. У иротивном случају наступа кажњивост, али у блажијој мери. Као казна прописана је депортација са присилним насељем, одузимање свију права, присилно васпитање у манастиру и затвор. Од године 1866. постоје државни присилни васпитни заводи за младе злочинце. Потпуна судска одговорност наступа са 21. год. 7. Велика, кпежевина Финландија. Ту влада казнени законик од 1869. Тек после навршене 15. године може се дете судски гонити. Ако би учинило какан злочин после навршене 7. године може се сместити у какав јавни завод за васпитање, или се код куће може казнити од стране родитеља. Ако родитељи пропусте казну, то је врши сама власт. Боравак у заводу мора се ограничити на извесно време. Само нарочито покварена деца остају у заводу за васпитање. Блага казна изриче се између 16. и 18. год. (Наставиће се).

НЕКРОЛОГ. ј Јован ђорђевиЂ. Лицем ирви дан Ускреа о. г. преселио се у вечност у Београду, велезаслужени умировљени нроФесор велике школе и отлични књижевник сриеки Јован ђорђевић. Врли иокојник је рођен 13. Новембра 1826. на дан св. Јована Златоустог у Сенти. Отац му је био Филип ђорђевић трговац и пчелар, а мати му су звала Ана рођена Малешевић и била је родољубива Српкиња, љубитељка срнске књижевности и велика поштоватељка српских снисатеља. Она је свог сина Јована брижљпво васпитавала у духу православне вере и народности срнске; зарана га је почела учити закону Божијем и српској књизи и омилила му читање. Српску школу свршио је у Сенти, код знатног у оно доба учитеља Георгија Николића. Кад је затим и мађарску школу у Сенти свршио, нрешао је у гимназију и гимназијске науке слушао је у Сегедину, Новом Саду и Темишвару. У Сегедину је у то време био катихета православне младежи Павле Стаматовић, који је на недељним каталозима особито одушев-